[Web : dokumentarac] Caesar 1-5

[Istorija] Svetonije o Juliju Cezaru - De vita Caesarum, deo cetvrti

preveo Nikola Sop

Vojnike je cenio samo po njihovoj hrabrosti. Koliko je bio prema njima strog, toliko i blag. Nemoljiv je bio narocito kad se neprijatelj nalazio u blizini. Trupama nikada nije javljao ni kad ce krenuti na put, ni kad ce poci u borbu. Hteo je da vojnici budu spremni u svakome trenutku. koji put bi bez narocitog razloga pokrenuo celu vojsku, narocito u praznicne ili kisovite dane. Nikad nije vojnike hrabrio potcenjivanjem neprijatelja. Naprotiv, njegovo brojno stanje i njegovu moc uvek je preuvelicavao. Kada je na glas da se Juba priblizava sa vojskom, zavladalo medju vojnicima pravo zaprepascenje, on im je u zboru rekao : "Znajte da ce koliko danas ili sutra stici kralj Mauretanije sa deset legija, trideset hiljada konjanika, sto hiljada lako naoruzanih i trista slonova. Neka dakle neki prestanu vec jednom sa proturanjem laznih vesti i neka se drze istine, koja je meni najbolje poznata. Inace cu te lazove ukrcati u neku olupinu od broda, pa neka se iskrcaju tamo, gde ih vetar odnese." nije kaznjavao svaki njihov prestup. Ali je nemilice gonio i okrutno kaznjavao svakog begunca i buntovnika.

Inace je bio vrlo popustljiv. Katkada je, posle kakve pobede, dozvoljavao vojnicima da se provode po miloj volji. Tom prilikom rekao bi za njih da su i u igri sjajni vojnici. Od miloste zvao ih je svojim drugovima. Voleo je da ih vidi u oruzju, koje je bilo bogato ukraseno zlatom i dragim kamenjem. Ne toliko zbog toga, sto je to lepo izgledalo, koliko da ih na taj nacin prisili da se hrabro bore da ne bi izgubili tako skupo oruzje. Velika je bila njegova ljubav prema njima. Kad je cuo za Titurijev poraz, od zalosti pustio je bradu i kosu. I nije se sisao ni brijao sve dok ih nije osvetio. Time je od svojih vojnika stvorio najodanije i najhrabrije pristalice. Prema prijateljima bio je neobicno dobar i do krajnosti pazljiv. Kaj Opije razboli se bas na samome putu, kad ga je pratio kroz neke vrletne i neprohodne predele. U blizini je bila samo jedna krcmica. Cezar mu ustupi svoje mesto, a sam je prenocio napolju, pod vedrim nebom. Kad je bio na vrhuncu moci, dao je visoke polozaje nekim ljudima, vrlo niskog porekla. Zbog toga su mu mnogi prigovorili. On je na to odgovorio : Ako sam pomocu razbojnika i ubojica dosao do ovolike vlasti i moci, uzvraticu istom merom". Medjutim, ima mnogo njegovih dela, zbog kojih mu prebacuju da je zloupotrebljavao svoju moc i da je zato s pravom ubijen. Ali je protiv njega raspirio najogorceniju mrznju ovaj slucaj : kad su jednoga dana dosli preda nj svi senatori, noseci mu najvece pocasti i odlikovanja, on ih je kraj Venerinog hrama docekao sedeci . Neki pricaju da je hteo ustati, ali da ga je zadrzao Kornelije Balbo. Drugi opet vele da mu nije ni na pamet palo da ustane. Stavise, mrko je pogledao na Kaja Trebacija, koji ga je opomenuo da se digne. Taj njegov cin jos je vise osudjivan zbog jednog slicnog slucaja : Prolazeci u trijumfu, i sam se naljutio sto tribun Poncije Akvila nije hteo pred njim ustati. Povikao je na njega : "Tribune Poncije Akvila, de zatrazi sada od mene da povratim repubiku". I nekoliko dana nikome nije hteo nista da obeca ili ucini, osim pod uslovom : Ako to dozvoli Poncije Akvila.

Po mnogim kobnim znamenjima naslutio je Cezar svoju skoru pogibiju. Bas nekoliko meseci ranije seljenici u Kampaniji kopali su temelje da podignu svoje kuce. Na tome mestu bilo je starih grobova, koje su morali da uklone, pa su s vremena na vreme nalazili u njima po koji stari predmet od vrednosti : Tako su iskopali neku bakarnu plocu bas na mestu, gde je kako se prica, bio sahranjen Kapis, osnivac Kapue. Na ploci su bile urezane ove reci : " Kad budu iskopane kosti Kapisove, tada ce jedan potomak Julijev poginuti od ruke svojih srodnika i mnoga krv, koja ce posle toga natopiti Italiju, osvetice njegovu smrt". Ne treba ovo smatrati nekom izmisljotinom. Za taj dogadjaj svedoci Kornelije Balbo, Cezarov najprisniji prijatelj.

Nekako u isto vreme jave Cezaru da konji, koje je posvetio na dan svoga prelaza preko Rubikona, nikako nece da uzimaju hranu i stalno rone suze. U casu, kad je prinosio zrtve, opomenu ga svestenik Spurina da se cuva opasnosti, koja mu preti na dan martovskih Ida. Poslednje noci, uoci dana svoga ubistva, sanjao je da leti u oblacima i da jupiteru pruza desnicu. Njegovoj zeni Kalpurniji ucinilo se da joj se rusi kuca nad glavom i da joj muza u zagrljaju ubijaju. Zbog svega toga, a i zbog slabog zdravlja dugo je oklevao da li da ostane kod kuce i da sednicu senata odgodi za neki drugi dan. Ali ga je Brut nagovorio da svakako podje, jer ga skoro celi senat vec odavno ceka. Cezar dakle podje oko jedanaest sati pre podne. Neki covek pruzi mu u prolazu pismo, u kome su bile podrobne vesti o celoj zaveri. On to stavi medju ostale spise, koje je drzao u levoj ruci, nameravajuci da to kasnije procita, kad mu se pruzi zgodna prilika. Iako mu zrtva ranije nila dala nikakva dobra znamenja, ipak podje u skupstinu. jos se nasmeja svesteniku Spurini, tvrdeci da su martovske Ide dosle, a njemu se nista nije ogodilo. Na to ovaj odgovori : "Martovske Ide su dosle, ali jos nisu prosle".

Kad je stigao u senat i seo za svoje mesto, opkole ga urotnici, kao da bi hteli da mu pridju zbog nekog sluzbenog posla. U tome trenutku priblizi mu se tulije Cimber, htijuci toboze da ga nesto zamoli. Cezar mu dade znak da sad nije vreme za to. U to ga Cimber zgrabi za haljinu. "To je krajnja drskost," povika Cezar. Tada mu jedan od Kaska zabode noz ispod grla. Cezar ga uhvati za ruku i ubode pisaljkom, koju je slucajno drzao. Bas je hteo da skoci, kad ga spreci drugi udarac bodeza. Odjednom spazi sa svih strana ostrice, pokrije glavu i levom rukom skupi haljinu da bi sto casnije poginuo. Zadobio je dvadeset i tri uboda. Jednom je samo zajauknuo, bez ijedne reci. Neki pricaju da je rekao, kad je medju urotnicima video Bruta : "Zar i ti moj sine" ? Neko je vreme lezao mrtav na podu. Svi su bili pobegli. Najzad ga tri roba odnesose kuci na nosiljci, niz koju mu je visila jedna ruka. Od tolikih rana jedna je samo bila smrtonosna i to ona na prsima. Tako je tvrdio njegov lekar Antistije. Zaverenici su hteli da njegovo telo bace u Tibar; svu njegovu imovinu da uzme drzava i da poniste sve njegove zakone i uredbe, ali su od toga odustali, bojeci se konzula Marka Antonija i Lepida, zapovednika konjice.

Neki su naslucivali da ni sam Cezar nije zeleo da duze pozivi, a nije se ni cuveo, jer je bio slabog zdravlja. Nije se obazirao ni na proricanja svestenika, ni na opomene prijatelja. Nekima se opet cini da je i sam Cezar smatrao da je bolje sto pre podleci zasedama zaverenika, koji su na nj stalno vrebali, nego ziveti u neprekidnom strahu.

Nijedan od urotnika nije posle njega ziveo duze od tri godine, niti je umro prirodnom smrcu. Osudjeni svi do jednog, poizgibali su svaki na svoj nacin : neki u brodolomu, drugi u bici; a neki su se ubili onim istim macem, pod kojim je Cezar izdahnuo.

[Istorija] Svetonije o Juliju Cezaru - De vita Caesarum, deo treci

Svi su znali da je Cezar bio veliki sladostrasnik i da je svoja uzivanja skupo placao. zaveo je i neke vrlo ugledne zene. Medju njima Servilijevu zenu Postumiju, Aulijevu Loliju, krasovu Tertulu, pa cak i Pompejevu Muciju. Ali je narocito voleo Serviliju, Brutovu majku. Za vreme svoga prvog konzulata, kupio je za nju jednu bisernu ogrlicu, od sest miliona sestercija. U doba gradjanskih ratova, dao joj je, osim ostalih znatnih poklona i nekoliko lepih imanja, koja je onako ispod ruke kupio za male pare. Govorilo se i to da je Brutova majka podvela Cezaru svoju kcerku Terciju. On nije postovao svetinju bracne veze ni kad je bio u Galiji. To jasno pokazuje ova pesmica, sto su je pevali njegovi vojnici.

Gradjani, pricuvajte svoje zene, 
dovodimo vam ljubavnika celavog,
koji po Galiji kupuje zene za novac,
sto ga je u Rimu skupio.

Imao je i kraljice za svoje ljubavnice. Medju njima i eunoju, zenu maurskog kralja Boguda. Nazo pise da je Cezar cesto davao poklone i kralju i kraljici. Od njih je najvise voleo Kleopatru, s kojom je cesto provodio po celu noc za stolom.

U vinu je Cezar bio vrlo umeren. To tvrde cak i njegovi neprijatelji. U vezi s time poznata je Katonova recenica : "Medju svima rusiocima republike, Cezar je jedini bio trezan." - U orujzju i jahanjubio je vrlo vest. neverovatno izdrzljiv u svakome naporu, on je retko isao pred svojom vojskom na konju; cesto je pred njim pesacio, gologlav, pa bilo sunce ili kisa. Najvecom brzinom prelazio je i najduze puteve. Lako odeven i bez ikakva prtljaga, cesto je na obicnim kolima prelazio na stotine milja dnevno. Kad bi mu put preprecila kakva reka, on bi skakao u nju, pa bi je ili preplivao ili bi, odrzavajuci se na mesinama, pustio da ga voda odnese na drugu obalu. Tako se desavalo da je stizao k cilju pre svojih izvidnica. Na svojim vojnim pohodima, koliko je bio hrabar toliko je bio i oprezan. Vojsku nije nikad vodio kakvim opasnim putem. Uvek bi prvo tacno ispitao okolinu.

Spremajuci pohod na Britaniju, najpre je otisao sam da izvidi kojim ce pravcem najlakse doploviti i koja je luka najpodesnija za iskrcavanje vojske. Jednom je cuo da mu je vojska u Germaniji opkoljena i tako odvojena od svog vojskovodje. Prerusen u Gala on se probio do nje kroz neprijateljske logore. Jedne zime presao je iz Brindizija u Drac, izmakavsi neprijateljskoj floti, koja je u blizini krstarila. Posto mu vojska, po utvrdjenom planu, nikako nije stizala, on se nocu potajno ukrca u malu ladju. Glavu je pokrio da ga ko ne bi prepoznao. Iako je besnela strasna bura, nikako nije hteo da odustane od puta. Najzad se vratio, kad su mu ladjicu skoro progutali valovi.

Nijedno predskazanje nije ga moglo pokolebati u ma kakvoj odluci. Desilo se da je zrtvena zivotinja umakla ispod samog noza. Iako je to bio koban znak, on je ipak posao protiv Scipiona i Jube. Kad se iskrcavao na africku obalu, spotakao se i pao na zemlju. I tumaceci taj slucaj u svoju korist, povika : "Imam te u rukama, Afriko." - Bitku je zapocinjao ne samo po utvrdjenom planu, nego cesto i sasvim slucajno. Koji put je i posle dugog pesacenja pustao vojsku u boj. Katkad i po najvecem nevremenu, kada to niko nije ocekivao. Samo se u kasnijim godinama teze upustao u bitku, smatrajuci da vojskovodja treba da bude otoliko oprezniji, ukoliko je vise pobedjivao; i da je gubitak u porazu uvek veci od dobitka u pobedi. Pobedjenog neprijatelja gonio je sve dotle, dok ga ne bi potpuno izbacio iz njegovih utvrdjenih polozaja. Pred kakvu opasnu bitku, naredjivao je da se uklone svo konji, pa i njegov, zeleci da time ukloni svaku priliku za bezanje. Sam je cesto uspostavljao red medju pokolebanim vojnicima; priticao im u pomoc; vracao begunce, a poneke i svojom rukom odvlacio natrag u borbu.

[Istorija] Svetonije o Juliju Cezaru - De vita Caesarum, deo drugi

preveo Nikola Sop

Evo u nekoliko reci, sta je sve ucinio kao vojskovodja u roku od devet godina. Pokorio je i ucinio rimskom provincijom celu Galiju, koja se prostire izmedju Rone, Rajne, Pirineja, Alpa i Gebena. tu ne racunam gradove, koji su vec bili u savezu i prijateljstvu sa rimskom drzavom. Nametnuo im je godisnji danak od cetrdeset miliona sestercija. Prvi je od Rimljana ucinio vojni pohod na Germane, cije se zemlje prostiru na desnoj strani Rajne. Provalio je u njihovu zemlju, presavsi preko mosta, sto ga je narocito podigao za tu priliku. Strahovito ih je potukao u nekoliko bitaka. Napao je i Britaniju, koja je dotle bila potpuno nepoznata. Svima pobedjenima nametnuo je velike poreze i uzeo taoce. U tolikim uspesnim pohodima samo je triput bio zle srece. na putu u Britaniju bura mu je unistila skoro celu flotu. Druga nesreca, to je poraz kod Gergovije u Galiji, gde mu je unistena jedna legija, a reca nesreca snasla ga je u Germaniji, kada su mu iz zasede ubijena dva legata.

Za njega kazu da je bio visoka stasa, beo u licu i skladno gradjena tela. Obrazi su mu bili nesto puniji, sve do pred kraj zivota, kada je poceo da pati od padavice i od tako nemirnih snova, da se cesto budio iz sna sav uzasnut. Dvaput ga je bas za vreme samog prijema, uhvatio epilepticni napad. Telo je negovao vrlo brizljivo. Sisao se i brijao uvek sa najvecom paznjom. Cak je posle brijanja cupao zaostale dlake. Tako pricaju neki koji su to podrugljivo iznosili. Vrlo je tesko podnosio celavost, koja je bila predmetom mnogih sala i izrugivanja. Da bi pokrivao celu, prebacivao je kosu s potiljka na teme. Narod i senat obasuli su ga mnogim pocastima. ali se ni jednim odlikovanjem nije toliko koristio, koliko odlikovanjem da uvek moze nositi na glavi lovorov venac. Kazu da je jako pazio i na odevanje. Njegova haljina bila je sva u naborima, koji su mu padali sve do ruku. Oko nje je vezivao pojas vrlo nemarno. Zato je Sula, kada bi savetovao optimate, cesce puta rekao : "Cuvajte se toga mladica , nemarno opasanog".

Stanovao je najpre u jednoj skromnoj kuci u suburskom kvartu. Ali kad je postao veliki svestenik, preselio se u drzavnu zgradu, kraj Svete ceste. Mnogi su za njega pricali da je jako voleo raskos i sjaj. uz velike troskove podigao je kraj Arecija jedan zamak; zatim ga porusio do temelja samo zbog toga, sto nije potpuno odgovarao njegovom ukusu. To je ucinio, i ako je jos bio slabog imovnog stanja.

Kazu da ga je u Britaniju odvukla nada da ce tamo naci dragog kamenja. Radovalo bi ga kad bi svojom rukom merio koliko je tesko. Dok je sluzbovao kao upravnik pojedinih pokrajina, uvek je za vreme jela imao dve trpeze. Jednu za lica otmenog i visokog porekla, a drugu za ona nizeg staleza i za ugledne mestane. U svemu se vrlo pazljivo i strogo drzao kucnog reda. Tako je bacio u okove pekara, sto je pred njim izneo bolji hleb, a gostima dao losiji. Sam je, bez icijeg zahteva, osudio na smrt nekog slobodnjaka, svoga ljubimca, sto je napastvovao zenu jednog rimskog plemica.

Nista ga nije tako sramotno zigosalo, kao njegova neprirodna veza sa kraljem Nikomedom. O toj sramoti govorilo se na sva usta. To dokazuju ovi stihovi iz Licinija Kalva : "Kralj Bitinije, to je Cezarov ljubavnik" . - U to vreme, kako prica Marko Brut, neki ludak, koji je smeo sve da kaze, pozdravio je pred jednim velikim skupom Pompeja kao "kralja" a Cezara kao "kraljicu". Kaj Memije otvoreno je izneo za njega da je sluzio Nikomeda za stolom, zajedno sa ostalom sluzincadi i evnusima i da mu je pruzio pehar vina na ocigled mnogih gostiju i rimskih trgovaca , cija imena podrobno navodi. Ni Ciceron nije cutao. U svojim pismima navodi da je Nikomedova posluga uvela Cezara u kraljevu spavacu sobu i da je tu lezao sa kraljem na zlatnoj postelji, pokriven grimizom. Tako je u Bitiniji izgubio svoju mladicku nevinost. I ne samo to. Jednoga dana, kada je Cezar branio u Senatu Nikomedovu kcerku Nizeju, iznoseci dobrocinstva, koja mu je kralj ucinio, Ciceron mu je upao u govor i rekao pred celim senatom. "Ta dosta vec sa tim obavezama. Svi znamo sta si ti njemu dao a sta on tebi ". Najzad, za vreme njegova trijumfa nad Galima, vojnici su uz ostale saljive pesme pevali i ovu bas bezobraznu :

Cezar je pokorio Galiju,
a Nikomed Cezara.
Cezar slavi trijumf sto je pokorio Gale,
a Nikomed, koji je pokoriop Cezara, ne slavi trijumf.

[Istorija] Svetonije o Juliju Cezaru - De vita Caesarum, deo prvi

Posto se tako poklopilo da su poslednja dva posta imala veze sa Cezarom odnosno cezaroubicama i njihovom novcu, evo prilike da se prenese i deo onoga sto je istoricar i Hadrijanov sekretar Gaj Svetonije Trankvil o njemu napisao. Knjiga koju pri tome koristim jeste ono malo Deretino izdanje 12 rimskih careva gde su Svetonijeve biografije znatno skracene i u stvari predstavljaju samo izbor. Prevodilac je Nikola Sop.

U svojoj sesnaestoj godini izgubio je oca. Sledece godine postao je Jupiterov svestenik. Rastavio se od svoje zene Kosucije, koju je ozenio vrlo rano i uzeo Korneliju, kcerku konzula Cine, koja mu je uskoro rodila kcer Juliju. Diktator Sula uporno je nastojao da ga od nje odvoji, ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Zbog toga je Cezar kaznjen oduzimanjem svestenicke casti, lisenjem zeninog miraza i sviju porodicnih prava. Bio je prisiljen da se krije. I premda je sve vise patio od groznice, koja ga je hvatala svaki cetvrti dan, morao je svake noci da menja svoje skloniste i da potplacuje spijune da ga ne prokazu. Najzad je pomilovan, na molbe vestalki i svojih rodjaka, Mamerka Emilija i Lucija Kote. Poznata je cinjenica da je Sula na tolika i uporna navaljivanja svojih najboljih prijatelja i najuglednijih ljudi , ipak na kraju udovoljio njihovoj molbi i tom prilikom svecano izjavio, bilo onako nasumice , ili u nekom nadahnucu : "Neka im bude. Eto im ga; samo neka znaju da ce taj, za koga se sada toliko zalazu, biti jednom na propast optimata, jer se u Cezaru krije mnogo Marija".

Vojsku je sluzio najpre u Aziji, pod vodjstvom pretora Terma. Kad ga je ovaj poslao po brodovlje u Bitiniju, zadrzao se tamo kod kralja Nikomeda. Suskalo se da mu se tada Cezar podao. taj glas utvrdio se jos vise kada se saznalo, da je posle nekoliko dana opet posao u Bitiniju da utera neki novac, sto ga je dugovao nekom svom klijentu slobodnjaku. Ostalo vreme  svoje vojne sluzbe proveo je mnogo uspesnije. U vojnom pohidu na Mitilenu Termo ga je odlikovao hrastovim vencem za gradjanske zasluge.

Sluzio je i na siciliji, pod Servilijem Isaurikom, ali kratko vreme. Kada je cuo za smrt sulinu, pozurio je u Rim, ocekujuci, osim ostalog, i nove razmirice, koje je raspirivao Marko Lepid. Premda ga je Lepid mamio velikim ponudama, ipak je odbio njegovo prijateljstvo, ne pouzdavajuci se u njegove sposobnosti i smatrajuci da prilike nisu tako povoljne, kako se u javnosti mislilo. Ali, kad se utisala gradjanska pobuna, on optuzi za globljenje Kornelija dolabelu, bivseg konzula i coveka koji je slavio trijumf. Kad je ovaj proglasen nevinim, Cezar se sklonio na Rod, da izbegne mrznji i da tamo u dokolici i tisini slusa Apolonija Molona, tada najcuvenijeg ucitelja govornistva. Vec je bila zima, kad je tamo otisao. Negde oko ostrva Farmakuze zarobe ga pirati. Ogorcen zbog toga morao je da ostane kod njih oko cetrdeset dana. S njime je ostao samo jedan lekar i dvojica sluga, jer su ostali pratioci, cim je zarobljen, odmah otisli da nabave novac za otkupninu. Kad im je napokon isplatio pedeset talenata, iskrcali su ga na obalu. Na brzu ruku Cezar spremi flotu i smesta se dade za njima u poteru. Pohvata ih i kazni smrcu, kako im je, dok je bio zarobljen, cesce puta pripretio u sali. Bas je tada kralj Mitridat pustosio obliznje pokrajine. Da ne bi saveznike izlozio opasnosti, krene sa Roda u Aziju; skupi tamo vojsku , potisne iz provincije kraljeve namesnike i utvrdi vlast nad drzavama, koje su se vec kolebale. 

Sluzio je kao kvestor u onostranoj Spaniji. Kad je po nalogu pretorovom, kao vrhovni sudija obilazio naselja rimskih trgovaca i resavao njihove sporove, na tom putu stigne u Kadiks. Spazivsi kraj Herkulova hrama kip Aleksandra Velikog, tuzno je uzdahnuo; i kao prekorevajuci se, sto do toga doba nije ucinio jos nista slavno, dok je Aleksandar u njegovim godinama vec bio pokorio jedan veliki deo zemljine kugle. Trazio je priliku da se sto pre vrati u Rim i tu okusa svoju srecu. Vracari su mu po jednom snu (sanjao je da je silovao majku) predskazali da ce vladati nad celom zemljom, jer majka, koju je u snu vidio pod sobom, nije drugo nego majka zemlja.

[Web : dokumentarac] Julius Caesar