Plinije Mladji : pismo VI,20 u kome istoričaru Tacitu opisuje erupciju Vezuva

Gaj Plinije pozdravlja dragog Kornelija Tacita

Karl Brilullov - Poslednji dani Pomepeja

1. Kažeš da te je moje pismo, koje sam ti napisao o smrti svoga ujaka, pošto si me za to molio, podstaklo da saznaš ne samo kakav sam strah doživeo kad sam ostao u Mizenu (jer o tome sam baš počeo da pričam u svome pismu i tu sam prekinuo), već i šta sam doživeo i pretrpeo.

"Iako mi se Duša ispunjava užasom kad pomislim na to ... ipak ću početi."*

2. Pošto je moj ujak otišao, ja sam sve ostalo vreme proveo u čitanju (zbog toga sam i ostao). Posle toga sam se okupao, večerao i spavao, nemirnim i kratkotrajnim snom. 3. Više dana pre toga desio se i zemljotres, manje strašan, i to u Kampaniji nije ništa neobično. Ali te noći je bio tako jak da je izgledalo da se sve ne samo trese i pokreće, već da se prevrće. 4. Moja majka je naglo ušla u moju sobu; a i ja sam se digao da bih je probudio ako spava. Sedosmo pred kuću na uzani prostor koji se nalazio izmedju mora i zgrade. 5. Ne znam da li da to nazovem neustrašivošću ili nepromišljenošću (tada sam imao osamnaest godina); potražio sam knjigu Tita Livija i, kao iz duga vremena, čitao sam i vadio izvode onako kao što sam bio i počeo. I, gle, jedan ujakom prijatelj, koji je nešto ranije došao kod njega iz Španije da ga poseti, kad nas je primetio kako tamo sedimo, a kako uz to ja i čitam, prekoreo je nemarnost moje majke i moju bezbrižnost. Ali ja sam i dalje nastavio da čitam.

6. Bilo je već oko sedam sati izjutra, ali dan je još uvek bio mutan i turoban. Svuda unaokolo ljuljale su se i rušile zgrade. Mada smo bili na otvorenom prostoru, ipak smo se plašili i da će nas ruševine zatrpati, jer je mesto bilo tesno. 7. Tek tada odlučismo da pobegnemo iz grada. Iza nas su išli ljudi kao omamljeni, i, ono što u strahu važi kao pravilo, radije su se oslanjali na tudj savet nego na svoj. 8. Čim smo izašli iz grada, stadosmo. Tamo doživesmo opet mnogo strašnih i neobičnih stvari. Jer naša kola, koja smo naredili da se izvuku, mada su se nalazila na sasvim ravnom mestu, bacana su tamo-amo, na suprotne strane, i iako smo pod točkove stavljali kamenje, ipak nisu ostala na istom mestu. 9. Osim toga smo videli kako se more tako reći samo povlači i kako ga zemljotres ponovo vraća. Obala se svakako pomerila dublje u more i mnoge morske životinje zadržale su se na suvom pesku. S druge strane crn, strašan oblak prekidali su dugački vatreni lukovi slični munjama, samo što su bili neuporedivo veći.

10. I tada nam je onaj isti prijatelj iz Španije još upornije govorio i sve više navaljivao : "Ako je tvoj brat", reče on , "još živ i ako je živ tvoj ujak, sigurno želi da vas dvoje budete bezbedni, a ako je poginuo, onda je želeo da ostanete živi. Zašto onda oklevate i ne bežite?" Odgovorismo mu da nipošto nećemo misliti na svoje spasavanje, sve dok ne saznamo šta je sa njim. 11. On se nije duže zadržavao, jurnuo je i brzim korakom je izbegao opasnost. Nije prošlo mnogo vremena, a onaj crni oblak se spustio na zemlju i pokrio more; prekrio je ostrvo Kapri i sakrio očima rt kod Mizena. 12. I tada je majka počela da me moli, da me hrabri, da mi naredjuje da bežim kako god mogu; jer ja sam mlad i mogu da bežim, dok će ona, otežala i godinama i telom, rado umreti ako ne bude kriva za moju smrt. Ja odgovorih da ne želim da se spasem bez nje; zatim jew uhvatih za ruku i rekoh joj da požuri. 13. Protiv volje me je slušala i prebacila je sebi što mene zadržava. Već je počeo i pepeo da pada, ali još nije bio suviše gust. Okretoh se. taman oblak ili magla pratio nas je , kao da se bujica sručuje na zemlju. Ja rekoh : "Skrenimo u stranu, dok još vidimo, da nas gomila iza nas ne bi zgazila u mraku. " 14. Jedva što smo o tome razmislili, a već pade noć, ne kao što je noć kad se sakrije mesec, ili kad se nebo naoblači, već takva kao kad u zatvorenom prostoru ugasiš svetiljku. Mogao si čuti kuknjavu žena, pisku dece, viku muškaraca. Neki su tražili roditelje, drugi decu , a treći, opet, svoje žene. Prepoznavali bi ih po glasu. 15. Jedni su oplakivali svoju ličnu sudbinu, drugi opet sudbinu svojih najbližih; bilo je i takvih koji su iz straha od smrti tražili smrt. Mnogi su dizali ruke ka bogovima, a više ljudi je govorilo da bogova uopšte nema i oni su u toj noći gledali i tumačili večnu i poslednju noć svega na svetu. bilo je i takvih koji si izmišljanim strahotama i opasnostima još više uvećali stvarnu opasnost. Bilo je i onih koji su govorili da se srušio jedan deo Mizena, da je ovo ili ono u plamenu. U tome je bilo malo istine, ali je bilo ljudi koji su sve verovali. 16. Sad je postalo nešto svetlije, ali mi nismo pomislili da je to svetlost dana, već da je samo predznak vatre koja se približava. I ta svetlost je trajala prilično dugo, a posle toga je ponovo nastala tama, i ponovo je počeo da pada gust pepeo. Često bismo se dizali i stresali ga sa sebe, jer bismo inače bili sasvim zatrpani i ugušeni njegovom težinom. 17. Mogu da se pohvalim da u tom čudu nisam ni uzdisao ni očajnički vikao pred tolikim opasnostima, da nisam verovao, što je, doduše, velika ali ipak tužna uteha za ljude, da zajedno sa mnom propada sve i da ja propadam zajedno sa njima.

18. Naposletku se taj oblak, ipak, raspršio i pretvorio u dim ili maglu. Svanuo je pravi dan, zasijalo je i sunce, ali nekako bledožuto, kakvo je obično kad nastane pomračenje. Naše još uvek preplašene oči gledale su sve oko sebe izmenjeno i pokriveno dubokim pepelom kao snegom. 19. Vratismo se u Mizen, osvežismo se koliko smo mogli posle te opasne noći koju preživesmo u nadi i strahu, ali je strah ipak preovladjivao. Jer i drhtanje zemlje se nastavljalo i mnogi su u svom ludilu proricali najstrašnije stvari i tako reći se rugali sopstvenoj sudbini i sudbini ostalih ljudi. 20. Ali nas dvoje nsmo mogli ni tada da se rešimo da krenemo, mada smo već iskusili opasnost i mada smo očekivali i nove opasnosti, sve dok ne dobijemo vesti o ujaku.

Te pojedinosti nisu dovoljno važne za istoriju, pa ćeš ih čitati bez ikakve namere da o tome pišeš; ako sve to ne izgleda vredno opisivanja u jednom pismu, onda pripiši to samom sebi, pošto si sam to tražio. Da si mi zdravo !

* Vergilije, Eneida, II, 1

Plinije Mladji : o gozbama

Gaj Plinije pozdravlja dragog Avita

1. Oduzelo bi mi suviše vremena da se upustim u pojedinosti, a nije ni važno kako se sve to dogodilo, o tome kako sam ručao s jednim čovekom, mada ne nekim naročitim prijateljem, koji je uobražavao da je dobar domaćin i uslužan čovek, a meni je izgledalo da je u isto vreme i tvrdica i rasipnik. 2. Sebi i malobrojnim gostima iznosio je birana jela, dok je pred druge, opet, iznosio obična jela, pa i njih, čini mi se, podeio u tri vrste, ali ne na takav način da bi gosti mogli sami da biraju, već tako da ponudjene čaše ne bi mogli da odbiju; jedno vino je servirao sebi i nama, drugo manje značajnim prijateljima (svoje prijatelje je rasporedjivao prema položaju), treće je nudio svojim i našim oslobodjenicima. 3. I moj sused za stolom je to primetio i pitao me da li takav postupak odobravam. „ A kakvog se običaja pridržavaš ti?“ upitao je on.  „Ja pred svakog gosta iznosim isto, jer  ja ih pozivam na ručak, a ne zato da bih pravio razliku u položaju; doveo sam ih jednake za sto, pa ih na isti način i u svemu ijednačujem.“ – „Zar i oslobodjenike?“ – „I njih, jer oni su moji gosti, a ne oslobodjenici.“ 4. A on će na to : „Pa to mnogo košta!“ – „Vrlo malo.“ – „Kako to može biti?“ – „Tako što moji oslobodjenici ne piju ono vino koje ja pijem, već ja pijem njihovo vino.“  5. I na časnu reč, ako umeš da ograničiš proždrljivost, onda se izlažeš manjem trošku, nego kad je deliš sa mnogima. Nju treba da suzbiješ i obuzdaš, da tako kažem, ako želiš da štediš na svojim izdacima, a to možeš da uradiš mnogo bolje ako savladjuješ sebe umesto da ponižavaš druge.

6. A čemu sve to ? Da ne bi jednom takvom mladom čoveku kao što si ti palo na um ovakvo preterivanje pod vidom štednje i ekonomisanja kakvo se nalazi u ponekim kućama. Kad god naidjem na takvu situaciju, moja ljubav prema tebi podstakne me da takav primer navedem da bi ga ti izbegavao. 7. Imaj, dakle, na umu da ništa na svetu ne treba više izbegavati od rasipništva i tvrdičluka. Jer to su dve ružne i odvratne osobine, već i svaka za sebe sramna i utoliko gora ukoliko se nadju zajedno. Budi mi zdravo.

Gaj Plinije pozdravlja dragog Katilija Severa 

1. Doći ću na večeru, ali samo pod uslovom da bude jednostavna i skromna i obilata samo sokratovskim razgovorima, ali i to sa merom. 2. Biće tu i ranih jutarnjih posetilaca koje ni sam Katon ne bi mogao izbeći i kome Gaj Cezar zbog toga prigovara, ali tako da ga, u stvari, hvali. 3. On, naime, prikazuje prolaznike koji su mu, videći ga pijanog, zadigli skut toge preko glave. Zatim dodaje : "Čovek bi pomislio da je Katon iznenadio njih, a ne oni njega!“ da li se Katonu moglo odati veće priznanje nego ovo koje je dobio, i to u pijanom stanju. 4. Naše večere, medjutim, treba da sačuvaju meru u pripremanju, u troškovima, vremenu trajanja, jer mi nismo od onih koje ni njihovi neprijatelji ne bi mogli kuditi, a da ih ujedno i ne pohvale. Budi mi zdravo!

Još o tome ovde : http://www.theromanforum.com/?p=641

Kao i u knjizi Around the Roman table odakle je i ovaj starorimski recept  :

Soft-Boiled Eggs in Pine-Nut Sauce
 

In ovis hapalis: piper, ligustcum, nucleos infusos. Suffundes mel, acetum; liquamine temperabis.

For soft-boiled eggs: pepper, soaked pine nuts. Add honey and vinegar and mix with garum. (Apicius, 329)

for 4 small eggs

200g pine nuts
2 teaspoons ground pepper
1 teaspoon honey
4 tablespoons garum or anchovy paste

Soak the pine nuts overnight in water. Then drain and grind them finely in the blender or pound them in a large mortar. Add the pepper, honey and garum. Heat the sauce in a bain-marie. Meanwhile put the eggs into a pan of cold water and bring to the boil. Let them cook for 3½ minutes, then take them off the heat, plunge them into cold water and peel them carefully. The outer edge of the egg white must be firm, but it must be soft inside. Put the eggs, left whole, into a deep serving bowl and pour over the sauce. Serve.

This recipe can be adapted easily to other eggs, such as quail's eggs. In that case keep an eye on the cooking-time: a quail's egg will be firm in 1 minute.

Gaj Plinije Mladji i Kalpurnija

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju Hispulu

1. Posto si primer ljubavi kojom volis svog najboljeg brata isto tako nezno kako on voli tebe, i posto njegovu kcer volis kao svoju, i ne predstavljas samo ljubav tetke nego joj zamenjujes pokojnog oca, ja ne sumnjam da ces se u najvecoj meri radovati kad ti kazem da je dostojna oca, dostojna tebe, dostojna svoga dede. 2. Veoma je osetljiva i besprekornog ponasanja. Voli me, sto je znak njene cestitosti. Pored toga se bavi knjizevnoscu, a tu je ljubav stekla uz mene; ima moje knjige, proucava ih, pa ih uci i napamet. 3. Kako je zabrinuta kada vidi da cu se pojaviti pred sudom, i kolika je radost obuzima kad zavrsim ! Svuda razmesta ljude da joj jave kako su mi slusaoci odobravali i kakav rezultat sam postigao u parnici. Kad nesto recitujem, ona sedi iza zavese i  pazljivo slusa kako me ljudi hvale. 4. Peva cak i moje stihove i uz to svira na kitari; nijedan umetnik ije je ucio tome, vec ljubav, koja je najbolja uciteljica.
5. Zbog svega toga se sasvim pouzdano nadam da ce izmedju nas postojati vecna i jos veca sloga iz dana u dan. U stvari, ona ne voli moju mladost ni moju lepotu, jer sve to polako nestaje i stari, vec moju slavu. 6. Ne moze ni biti drugacije kod zene koju su tvoje ruke podigle, koja se obrazovala po tvojim savetima, koja u tvojoj  kuci nije videla nista drugo osim vrline i postenja i koja se, tako reci, naucila da me voli na osnovu svega sto si joj ti o meni govorila. 7. Buduci da ti svoju majku postujes kao svoju, zauzela si se smesta i za moje obrazovanje jos u prvim godinama moga zivota, hvalila si me vec i vec tada predskazivala da cu biti onakav kakvog me sada moja zena vidi. 8. Zahvaljujemo ti se, dakle, oboje, prosto takmiceci se ko ce to uciniti vise, ja sto si mi dala moju Kalpurniju, ona sto si joj dala njenog Plinija, kao da si jedno za drugo izabrala. Budi mi zdravo !

Ovo je pismo broj 19. iz knjige IV Plinijevih pisama uz koje je profesor Branko Gavela dodao belesku : Kalpurnija Hispula (Caplurnia Hispula), kcerka Kalpurnija Fabata, treca Plinijeva zena. Pratila ga je u Bitiniju, gde je Plinije vrsio duznost carskog namesnika. Medjutim, da je doslo do neke greske vidi se  iz sadrzaja pisma : Plinije ovde nije pisao svojoj zeni vec o svojoj zeni - pismo je bilo upuceno zapravo njenoj tetki koja ju je odgajala. Dakle, Kalpurnija Hispula bila je tetka trece Plinijeve zene koja se medjutim takodje zvala Kalpurnija. Ovu svoju zenu Plinije je veoma voleo, moglo bi se cak reci da je bila ljubav njegovog zivota.  Bila je dobra i nezna, volela je knjizevnost a njemu samom iskreno se divila ; pri svemu tome jos je poticala iz kraja iz kog je i on sam poticao i iz porodice koju je veoma voleo.

Slede pisma koja su upucena Kalpurniji, Plinijevoj zeni; to su predivna, kratka ali neizmerno nezna pisma iz kojih se moze dodatno nazreti Plinije kao covek ali i nacin na koji su funkcionisali bracni odnosi kod nekih Rimljana. Istovremeno znacajno je to da su ova pisma uvrscena u njegovu prepisku i time postala mozda prva - ili medju prvima - ljubavna pisma koja su sacuvana i objavljena i to za Plinijeva zivota !

Gaj Plinije pozdravlja svoju dragu Kalpurniju

1. Nikad se nisam vise zalio na svoju prezauzetost, koja mi nije dozvolila da te ili otpratim kad si odlazila u Kampaniju radi lecenja, ili da smesta krenem za tobom, posto si otputovala. 2. Jer, sada narocito zelim da budem zajedno s tobom, da bih se svojim ocima mogao uveriti kako stices novu snagu, kako jaca tvoje nezno telo, najzad, da bih video da li ti skode zabave zivota u polju. 3. I da si sasvim zdrava, tvoje odsustvo zadavalo bi mi brige. Jer coveka uznemirava i zabrinjava ako neko vreme ne zna nista o osobi koju tako iskreno voli. 4. Sada, kad si ovako daleko od mene, povrh toga jos i bolesna, briga za tvoje zdravlje mnogo me uznemirava. Plasim se svega, pada mi na um sve moguce, i, kao sto se desava sa zabrinutim ljudima, ja se zadrzavam upravo na onome za sta se iz sve duse molim da se ne desi. 5. Stoga te utoliko usrdnije molim da mi svakog dana olaksas brigu ponekim pismom. Bicu sigurniji dok citam, a kad pismo budem procitao ponovo cu strepeti. Da si mi zdravo!

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju

1. Pises mi da te tesko pogadja sto nisam s tobom i da su ti jedina uteha moja pisma, koja cesto primas i stavljas na mesto gde bi trebalo ja da budem. 2. Milo mi je sto osecas da me nema, milo mi je, takodje, sto nalazis utehu u pismima. Ja stalno citam tvoja pisma i neprestano ih ponovo uzimam u ruke kao da su tek stigla. Ali onda me jos jace obuzima zelja za tobom. 3. Jer ako su mi tvoja pisma tako draga, koliko bih tek bio srecan da te cujem kako govoris ! Ipak, pisi mi sto cesce mozes, iako mi to pricinjava isto toliko zalosti koliko i radosti. Budi mi zdrava !

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju

1. Neverovatno je koliko me obuzima zelja za tobom. Razlog tome je, pre svega, moja ljubav, a zatim sto nismo navikli da budemo odvojeni. I zato provodim veci deo noci bez sna, s tvojim likom pred sobom, zato me danju moje noge same vode pred tvoju sobu u vreme kad sam te obicno posecivao. Zato sam bolestan i tuzan, pa se vracam sa praga tvoje sobe kao odbijeni ljubavnik. Jedno jedino vreme je bez ovih muka : kad se pred sudom bavim parnicama svojih prijatelja. 2. Sama proceni kakav je to zivot, kada trazim odmora u radu, a utehu u jadu i brigama. Budi mi zdravo ! 

Da bi se prica o Pliniju i Kalpurniji zaokruzila evo i dva pisma koja je Plinije napisao jedno za drugim (VIII - 10 i VIII-11) Kalpurniji Hispuli, tetki svoje zene i Fabatu njenom dedi, sa kojim je inace vodio cestu prepisku : pored ostalog Fabat se brinuo i o imanjima koje je Plinije u rodnom mestu posedovao.

Gaj Plinije pozdravlja Fabata, dedu svoje zene 

1.  Ukoliko vise zelis da vidis svoje praunuke, utoliko ces biti tuzniji kada cujes da je tvoja unuka imala spontani pobacaj. U svome mladalackom neiskustvu nije znala da je trudna, pa je tako zaboravila ponesto cega trudne zene moraju da se cuvaju i ucinila ono sto je trebalo da zaboravi. Tu neporeznost je platila skupo i pri tome je njen zivot bio u najvecoj opasnosti. 2. Prema tome, mora biti vrlo tesko sto ces u svojoj starosti biti lisen potomstva koje je tako reci vec zivelo za tebe, ali moras biti i zahvalan bogovima sto su ti, zasada uskrativsi praunuke, sacuvali unuku, u nameri da ti ih vrate, jer nam ova trudnoca, mada se nesrecno zavrsila, ipak ostavlja nadu za njihovo rodjenje. 3. Istim recima sada hrabrim, teskim, sokolim i tebe i sebe. Jer ni ti zudnije ne zelis praunuke nego sto ja zelim decu, pre svega zato sto mislim da cu im ostaviti otvoren put do pcasnih sluzbi, ime nadaleko poznato i plemstvo koje nije tek odskora steceno. Neka se samo rode i neka ovu nasu tugu pretvore u radost i veselje ! Budi mi zdravo !

Gaj Plinije pozdravlja dragu Hispulu

1. Kad razmisljam o tvojoj ljubavi prema kceri tvoga brata, o ljubavlju neznijoj od materinske, uvidjam da treba da pocnem prici od kraja, da se ne bi najpre obradovala, a posle rastuzila. Pa ipak se plasim da ce te posle radosti ponovo obuzeti strah i da ces se usred radosti, sto je tvoju necaku mimoisla velika opasnost, ujedno i prestrasiti pri pomisli da se nalazila u takvoj opasnosti. 2. Sad je vec vesela i vec se vratila i sebi i meni; pocinje da se oporavlja i, oporavljajuci se, ponovo odmerava opasnost u kojoj se nalazila. Bila je u velikoj opasnosti, neka nam ta rec ne donese neku nesrecu, ali ne svojom greskom, za to je pomalo bila kriva njena mladost. Otuda i njen pobacaj i tako je stekla ovo tuzno iskustvo trudnoce o kojoj nista nije znala. 3. Zato, mada ti to nije uteha da ublazis bratovu tugu zbog neostvarene zelje za unucetom ili unukom, pomisli, ipak, da je ta sreca samo odlozena, a ne izgubljena zauvek, buduci da je spasena ona koja moze da nam pruzi jos nade za to. Ujedno objasni taj nesrecni slucaj svome ocu, posto zene to lakse mogu da razumeju. Budi mi zdravo ! 

Nazalost, Plinije Mladji i njegova Kalpurnija nikada nisu imali dece, sto je jedina senka na ovome inace izuzetno sretnom braku. U pismu njenom dedi Fabatu, a i u onom njenoj tetki Hispuli, Plinije pominje, sa puno takta i osecaja mere (sto se primecuje i u blagoj razlici u obracanju njemu i njoj) sta se desilo i govori da je greska bila u mladosti i neznanju njegove mlade zene; trebalo bi napomenuti da je u trenutku vencanja Kalpurnija imala svega cetrnaest godina, sto je za to vreme bilo sasvim normalno ali sto je moglo dovesti do ovako tuznog razvoja situacije, jos tuznijeg kada se zna da je prethodne dve svoje zene nesretni Plinije sahranio a da ni sa njima nije imao dece.

Photos : By mharrsch 

from : Museo Archaelogico di Napoli

Plinije brine o svom oslobodjeniku Zosimu

Gaj Plinije pozdravlja dragog Valerija Paulina

1. Vidim kako lepo postupas sa tvojim ljudima i zato cu ti utoliko jrdnostavnije ispricati sa kakvom popustljivoscu ja postupam sa svojima. 2. Uvek imam na umu one Homerove stihove : 

Bio je blag kao otac

i ovu nasu rec pater familias [otac porodice]. ali, cak i da sam po prirodi ostar i neosetljiv covek, ipak bi me dirnula bolest moga oslobodjenika Zosima kome moram ukazivati utoliko vise saosecanja, ukoliko mu je ono sada potrebnije. 3. To je posten covek, usluzan, obrazovan; istice se svojim talentom kao komik, u cemu ima i veliki uspeh. Jer on govori jasno, mudro, vesto, cak i lepo; takodje se vesto sluzi kitarom, vise no sto je to jednom komiku potrebno. On tako lepo cita govore, istoriju i pesme da bi covek mogao misliti da je samo to ucio. 4. Ovo sam ti namerni izneo da bi znao kolike mi i kakve prijatne poslove ovaj covek obavlja. Pored toga, vec dugo prema njemu gajim najlepsa osecanja, a tu je ljubav povecala njegova opasna bolest. 5. jer tako je podeseno u nasoj prirodi da nikasd ne volimo iskrenije i toploje nego kad se plasimo da cemo izgubiti to sto imamo. A za toga coveka se nisam plasio samo jedanput. 6. Pre nekoliko godina je bacio krv, dok je odusevljeno i naporno deklamovao; zbog toga sam ga poslao u Egipat, gde je dugo boravio i pre kratkog vremena se vratio; i posto je neprestano vise dana suvise naprezao svoj glas, podsetio ga je blagi kasalj na raniju bolest i ponovo je bacio krv.

7. Zbog toga sam odlucio da ga posaljem na tvoje imanje, koje imas u Forojulijani. Vise puta sam vec slusao da pricas kako je tamo vazduh zdrav i da je mlako najpogodniji lek za takvu vrstu oboljenja. 8. Molim te, dakle, da napises tvojim ljudima da mu pripreme stan u tvojoj kuci, da pokriju njegove troskove, ako to bude potrebno. Ali nece mu trebati mnogo! 9. On je toliko skroman i toliko uzdrzljiv da odbija ne samo ono sto mu nije neophodno za zivot, vec i ono sto je bitno za njegovo zdravlje. Ja cu mu na polasku dati dovoljno novaca za put do tvoga imanja. Da si mi zdravo !

U belesci se kaze :

Ovo Plinijevo pismo ima posebnu vrednost, jer nam otkriva njegovu brigu za oslobodjenika Zosima, koga smatra idealnim primerom svestrano obdarenog coveka - recitog, muzikalnog, postenog, savesnog. Retki su Rimljani koji su od Plinija dobili toliko priznanja koliko ih je stekao nekadasnji njegov rob, Grk Zosim.

[ilustracija : nadgrobni spomenik oslobodjenika iz Museo Terme ]

Dve knjige koje deluju interesantno a na temu oslobodjenika :

Gaj Plinije pozdravlja dragog Svetonija Trankvila

1. Oslobodi vec jednom moje jedanaesterce od reci koju su dali nasim zajednickim prijateljima obecavajuci im tvoje spise. Svaki dan se pozivaju na to i zahtevaju, tako da vec postoji opasnost da ce ih morati iznuditi putem parnice. 2. Ja sam medju onima koji odugovlace sa izdavanjem svojih dela, ali ti si me nadvisio svojim oklevanjem i svojom sporoscu. Zbog toga, ili vec jednom savladaj svoju neodlucnost, ili se cuvaj da te tvoje knjige ne izvucem iz tebe besom i svadjom mojih jamba, posto ih moji jedanaesterci nisu mogli izmamiti slatkim recima. 3. Tvoje delo je vec zavrseno i svrseno, i , ako ga budes jos vise doteravao, nece biti nista sjajnije, nego ce biti gore. Dozvoli mi da vidim tvoje ime u naslovu, daj da mogu slusati kako se knjige moga dragog Trankvila prepisuju, citaju, prodaju. Opravdano je, posto se toliko volimo, da i ti meni priredis isto uzivanje, kao sto sam i ja tebi. Budi mi zdravo !

Gaj Svetnije Trankvil bio je Hadrijanov sekretar (sa tog mesta otpusten, pored Septicija Klara i iz istih razloga, oko 122. godine) i Plinijev veoma blizak prijatelj, sto se vidi vec i po tonu kojim je ovo pismo pisano. Svetonije je danas najpoznatiji kao istoricar koji je napisao cuvene biografije dvanaest careva (De vita caesarum), neizbezne za svakoga ko je zainteresovan za istoriju Rima, i pored traceva i senzacionalizma Svetonijevog dela (ili upravo stoga;). Pisao je jos o slavnim ljudima (De viris illustribus), slavnim retoricarima (De Claris Rhetoribus), pesnicima (De poeta) i istoricarima (De historicis) ; mnoga njegova dela su medjutim tokom vremena izgubljena, medju njima i Zivoti poznatih rimskih prostitutki ;)

Plinije se kao senator, obrazovan covek, pravnik i govornik druzio sa mnogim poznatim ljudima svoga vremena; od istoricara, pored Svetonija, prijatelj mu je bio takodje i veliki Tacit, uz Tukidida svakako najznacajniji istoricar antickog sveta. Plinijev ujak, koji ga je i usvojio, Plinije Stariji, takodje se bavio pisanjem istorije a prijatelji su i samog Plinija Mladjeg nagovarali da se poduhvati takvog zanimanja. U jednom pismu Plinije odgovara na ovakva prijateljska nagovaranja ovim recima, kojim razmatra ujedno i odnos govornistva i istorije :

8. Sa devetnaest godina poceo sam da nastupam kao govornik na forumu, a tek sada, ali kao kroz maglu, vidim sta znaci biti govornik. 9. a sta ce biti kad se ovom teretu pridruzi jos jedan ? Govornistvo i istorija imaju mnogo cega zajednickog, ali je jos vise onog sto je kod njih razlicito, cak i u onome sto im je na izgled zajednicko. I govornik i istoricar pricaju, ali uvek na drugi nacin : istoricar moze da upotrebi ponekad kakav ruzan, prljav i prostacki izraz, dok kod govornika mora biti sve probrano, uzviseno i dostojanstveno. 10. Istoriji su cesto dovoljne kosti, misici i nervi, dok govornistvu privlace neke grive i kreste; istoricar se ljudima vise dopada ako je snazan, gorak, nametljiv, a govornik treba da bude privlacan, nezan i prijatan; dakle, drukcije reci, drukciji ton, drukcija konstrukcija. 11. Jer veoma mnogo znaci, kao sto kaze Tukidid, da li je nesto napisano za potomke, ili predstavlja samo pokusaj za dobijanje nagrade. drugo je govornistvo, a prvo istorija.
Iz tih razloga ne mogu da se odlucim da dve nejednake, a samim tim vec razlicite struke, buduci da je svaka za sebe veoma vazna, sjedinim i pomesam; jer bi me takvo mesanje mozda i prevarilo da u jednoj struci radim ono sto bi trebalo da radim u drugoj.   

U ucenim krugovima starog Rima se smatralo, po uzoru na Kvintilijana, da je istorija neka vrsta posrednika izmedju govornistva i pesnistva - ona je manje ostra od govornistva a stvarnija od poezije.

[freske su iz malog mauzoleja S. Statilija Taura, sada u Nacionalnom muzeju Rima]

Sta je sve napisao Plinije Stariji i kako mu je to poslo za rukom

 
Gaj Plinije salje pozdrav dragom Bebiju Makru

1. Veoma mi je milo sto tako marljivo citas knjige mog ujaka, sto zelis da ih imas i pitas me koja su sve njegova dela. 2. Obavicu, dakle, taj posao, pa cu te izvestiti cak i o tome kojim su redom ta dela pisana, jer i takvo znanje je korisno ljudima koji se bave naukom.
3. Bacanje koplja sa konja - jedna knjiga. Tu knjigu je napisao dok je bio komandant konjickog eskadrona : pisao je isto tako duhovito kao sto je radio brizljivo.
O zivotu Pomponija Sekunda - dve knjige; on ga je posebno voleo, pa se oduzio njegovoj uspomeni ovim delom.

4. O germanskim ratovima - dvadeset knjiga, u kojima je opisao sve ratove koje smo vodili sa Germanima. Delo je poceo da pise kad je ratovao u Germaniji, podstaknut jednim snom. U snu mu se , naime, javio lik Druza Nerona, koji je pobedjivao sirom Germanije i tamo izgubio zivot. On mu je preporucivao da se postara da se ne izbrise uspomena na njega i molio ga neka ne dopusti da se nepravedno ugasi to secanje.
5. Ucenik govornistva - tri knjige koje sam sam podelio u sest svezaka zbog obimnosti gradiva; u tim knjigama on vodi govornika tako reci od kolevke do savrsenosti.
O sumnjivim oblicima u jeziku - osam knjiga - napisao je tokom poslednjih godina, za vreme vladavine Nerona, kad je opasnost pretila zbog svakog malo slobodnijeg i ispravnijeg govora usred opsteg ropstva.
6. O smrti Aufidija Basa - u trideset i jednoj knjizi.

O prirodi - trideset i sedam knjiga - veoma je opsirno delo, uceno i isto tako raznovrsno kao sto je i priroda.

7. Cudis se da je jedan toliko zaposlen covek mogao napisati tako mnogo knjiga, i tako savesno. Jos vise ces se cuditi kada ti kazem i to da je neko vreme vrlo marljivo obavljao i adokatske poslove, da je umro u pedeset sestoj godini i da je, zbog javnih sluzbi koje je obavljao, a delom i zbog tesnih veza koje je odrzavao sa nasim vladarima, uvek morao ziveti u napetom iscekivanju i u veoma teskim prilikama. 8. ali je njegov duh bio bistar, njegova marljivost je bila neverovatna i bio je gotovo neprestano budan. Pocev od praznika posvecenih Vulkanu pa nadalje, radio je uz svecu, ne zato da bi mu to donosilo neku srecu u radu vec zbog ozbiljnog proucavanja, radeci tako do duboko u noc, a zimi bi poceo da radi od sedam, ili najkasnije od osam casova, a cesto i od sest casova. (Istina, mogao je vrlo lako da zaspi, ponekad bi zadremao i za vreme rada, pa bi se ponovo probudio.) 9. Pre svanuca bi odlazio caru Vespazijanu, jer je ovaj radio nocu, a odande bi odlazio na mesto svoje javne sluzbe. Zatim bi se vratio kuci i sve preostalo vreme ponovo bi posvecivao citanju. 10. Posto bi nesto pojeo, a njegovi obroci su u toku dana bili laki i jednostavni, po ugledu na stare, leti, kad ne bi bio suvise zaposlen, lezao bi na suncu i, dok su mu glasno citali neku knjigu, sam bi pravio izvode i zabeleske. Jer nista nije citao , a da nije pravio izvode. Imao je, takodje, obicaj da kaze da nijedna knjiga nije tako losa da ne bi bar u necemu bila od koristi. 11. Posle suncanja najcesce bi se kupao u hladnoj vodi, zatim bi nesto pojeo i malo odspavao; posle toga bi ponovo radio, kao da je svanuo novi dan, sve do rucka. Za vreme rucka, dok su mu citali iz neke knjige, pravio je beleske, i to sasvim kratke. 12. Secam se da je jednom prilikom neko od njegovih prijatelja pozvao citaca koji je nesto pogresno izgovorio, i naterao ga da to ponovo procita; tad mu je moj ujak rekao : "Pa valjda si razumeo?" I kad je on odgovorio da je shvatio, rekao mu je : "Pa zasto si ga onda prekidao ? Zbog te tvoje upadice izgubismo vise od deset stihova!" Tako skupo je cenio svoje vreme. 13. Leti se od vecere dizao jos za videla, a zimi je, pre no sto bi pala noc, ustajao kao da ga je na to primoravao neki zakon.

14. Tako je postupao i u toku svog rada i u gradskoj vrevi. A kad je bio daleko od toga, samo ga je vreme dok se kupao zadrzavalo od citanja. Kad govorim o kupanju, mislim samo na vreme koje je provodio u vodi; jer za vreme cetkanja i susenja uvek bi mu ponesto citali, ili bi sam diktirao. 15. na putovanju je radio to isto, kao da je oslobodjen svih ostalih briga. Pored njega je sedeo pisar sa knjigom i beleznicom, zimi bi nosiorukavice da ga ni nevreme ne bi ometalo u njegovom naucnom radu; zbog toga su ga i u Rimu nosili u nosiljci. 16. Jos i danas se secam kako me je jednom prilikom prekoreo, dok sam se setao : " Mogao bi da ne gubis te casove." On je, naime, smatrao da je izgubljen svaki trenutak koji nije posvecen citanju i pisanju. 17. Sa takvom marljivoscu napisao je toliko knjiga i ostavio mi sto sezdeset odabranih komentara, ispisanih sa obe strane, i to najsitnijim slovima; zbog toga je taj broj jos i veci. Govorio mi je da je kao prokurator u Spaniji ove spise mogao prodati za cetiri stotine hiljada sesteraca nekom Larciju Licinu, ali tada ih je bilo nesto manje.

18. Zar ti ne izgleda, kad pomislis koliko je taj covek procitao, koliko je napisao, kao da nikada nije vrsio javne sluzbe i kao da nije bio u prijateljskim odnosima sa carem; a kad cujes koliko se bavio naukom, zar ti onda ne izgleda da jos uvek nije dovoljno napisao ili procitao ? Jer da mu sluzbeni poslovi nisu oduzimali vrem, sta ne bi mogao postici ovakvim radnim zalaganjem ? 19. I zato se obicno samo smejem kad mi neko kaze da sam tako marljiv, jer ja sam prava pravcita lenstina, ako me uporedis s njim ! Ali jesam li sam u ovome, kad se moje vreme deli na drzavne poslove i na obaveze koje imam prema prijateljima ? Koji od onih, sto citav svoj zivot provode medju knjigama, ne bi pocrveneo od stida kad bi ga uporedili sa njim, jer bi sam sebi izgledao kao da spava i besposlici ?

20. Nesto sam oduzio ovo pismo, iako sam nameravao  da napisem samo ono sto si zeleo da znas, naime, koje je knjige moj ujak ostavio za sobom; ipak, verujem da ti ovi moji podaci nece biti manje prijatni od samih knjiga koje je napisao, buduci da bi te mogli ne samo podstknuti da ih procitas, nego ce mozda u tebi probuditi zelju da i sam napises ponesto, ugledajuci se na njega i u teznji da mu budes slican. Budi mi zdravo !

[freske iz Livijine vile u Rimu]

Ziveti kao Spurina

Gaj Plinije pozdravlja svoga Kalvizija Rufa

1. Ne znam da li sam ikada u zivotu doziveo nesto tako prijatno kao prilikom svoje nedavne posete Spurini, i ja zaista ne bih zeleo ni na koga drugoga da se ugledam u svojoj starosti, ako mi bude sudjeno da tako dugo pozivim, jer nemoguce je coveku da zamisli jedan lepse sredjeni zivot. 2. Sredjen zivot, narocito ako su u pitanju stari ljudi, u meni izaziva isto zadovoljstvo kao i utvrdjene putanje zvezda. Mladim ljudima na neki nacin dolikuje izvesna neurednost i ne moze im se zameriti ako su ponesto nespretni, ali stariji ljudi treba da vode miran i uredan zivot, jer njihovo vreme ucestvovanja u javnim sluzbama proslo, a pohlepa za slavom je kod njih prava sramota.

3. Ovoga reda se Spurina najstroze pridrzava, stavise, i male stvari, male ako se ne obavljaju svakodnevno, kod njega teku po utvrdjenom redu, da tako kazem, kruze. 4. Ujutru on ostaje jos neko vreme u krevetu i radi, u osam casova zatrazi obucu i seta oko tri hiljade koraka i pri tom ne vezba duh u manjoj meri nego telo. ako su tu prisutni jos i prijatelji, onda se razvijaju veoma ozbiljni razgovori; ako ih nema, onda cita knjige, a ponekad, i kad su mu prijatelji prisutni, cini to sam, pod uslovom da mu ne prigovaraju i ne zameraju. 5. Posle setnje sedne i ponovo uzima knjigu u ruke, ili, ako mu je milije, razgovara. Ubrzo zatim sedne u kola i sa sobom povede i svoju zenu, dostojnu da bude primer zbog izvanrednih osobina, ili nekoga od svojih prijatelja, kao sto je pre neki dan poveo mene. 6. Kako je divno, kako prijatno kad se covek nalazi u    njegovom drustvu ! Koliko razgovora kakve su vodili nasi stari ! O kakvim junackim i plemenitim delima velikih ljudi mozes da slusas 1 Kakve samo pouke mozes da primis 1 A pri svemu tome on je toliko skroman i nikako ne zeli da izgleda kao da nekome deli savete 1 7. Posto je kolima presao sedam hiljada koraka, on ponovo predje peske jos hiljadu koraka, zatim se opet malo odmori ili vrati radu u svojoj radnoj sobi. Jer, on i pise, i to na oba jezika - na grckom i na latinskom - i pise lirske, veoma ucene pesme; one se isticu svojom ljupkoscu, duhovitoscu i otmenoscu, a njihovu uzvisenu lepotu uvecava jos i otmenost licnosti koja ih pise. 8. Kad se objavi vreme kupanja (to je zimi oko devet casova, a leti oko osam), on se seta nag po suncu ako nema vetra. Posle toga igra se loptom i istrajno, jer i ovom vrstom vezbanja bori se protiv starosti. Posto se okupao, seda za sto, ali ne pocinje odmah da jede; u medjuvremenu slusa nekoga koji mu cita i to samo nesto sto odmara i sto je prijatnije. Za sve to vreme njegovi prijatelji mogu da rade to isto ili nesto drugo sto vise vole. 9. Zatim se servira dobar, ali jednostavan rucak na sudovima od cistoga starog srebra. Upotrebljavaju se i korintski sudovi, u kojima on uziva ali nije u njih zaljubljen. Cesto se na rucku nalaze i komicari, da bi se prijatna jela mogla zaciniti i duhovitim zabavama. Cesto to oduzme i deo noci, narocito leti, i to nikome ne traje suvise dugo, jer gozba tako prijatno traje. 10. Zbog toga su kod njega ostrina sluha i snaga vida i posle swdamdeset sedme godine neostecene, ocuvane, i zato je njegovo telo jos uvek pokretno i zivo, a od starosti pripada mu jedino mudrost.

11. Eto za kakvim zivotom ja zudim i kako ga zamisljam, i zeljno cu poceti tako da zivim cim mi godine budu to savetovale i dozvolile da truba zasvira povlacenje. A dotle me pritiskuje hiljadu poslova u kojima mi utehu i primer pruza ovaj isti Spurina. 12. Jer i on je, takodje, kao sto je to zahtevala i njegova cast, ispunio svoju duznost - vodjenje sudskih poslova, upravljanje provincijama i mnogim drugim poslovima, zbog kojih je zasluzio ovaj odmor. Zato i ja zamisljam isti takav zivotni put  i odredjujem sebi isti cilj i to ti vec sad tvrdim svojom recju. A ako budes video da sam presao preko cilja, ti me pozovi na odgovornost na osnovu ovog pisma i naredi mi da se povucem, buduci da ne bih hteo da budem optuzen za lenjost. Budi mi zdravo !

* Vestricije Spurina (Vestricius Spurina) bio je drzavnik i politicar; ziveo je preko 75 godina - od oko 24. godine nove ere- te je tako bio svedok vladavini cak petnaest careva, od kojih je car Nerva odlucio da mu ukaze posebnu pocast time sto je naredio da mu se podigne trijumfalna statua.

[freske su iz malog mauzoleja S. Statilija Taura, sada u Nacionalnom muzeju Rima]

Laurentinum : Plinijeva villa rustica

U ovom pismu s kraja 1. veka nove ere, Gaj Plinije Mladji pise svome dobrom prijatelju Galu o vili u Laurentinu; smatra se da je ovo najpotpuniji literarni prikaz jedne seoske kuce/vile (villa rustica) bogatijeg Rimljanina. Na zalost, ova Plinijeva vila nije ocuvana niti je sa sigurnoscu utvrdjeno gde se nalazila - crtezi koje cu staviti uz tekst samo su pokusaji njene rekonstrukcije po Plinijevim opisima iz ovog pisma. Dakle, ono sto sledi je veoma detaljan opis vile koju je Plinije Mladji narocito voleo ali koja nije bila jedina njegova vila - imao je, na primer, jos jednu seosku vilu u Toskani. Iz ovih opisa moze se naslutiti karakter Gajev koji je moze se reci skroman za jednog Rimljanina : nema opisa luksuznog namestaja i predmeta, umetnickih dela, skulptura, zidnih slika i slicnoga, dok mnogo polaze, reklo bi se, na prirodu i mir.

Gaj Plinije pozdravlja svoga dragog Gala

1. Cudis se sto mi takvu radost stvara moj Laurentin, ili , ako tako vise volis, moj Laurens. Prestaces da se cudis kada budes upoznao udobnosti moje vile, izvanredan polozaj i prostranu obalu. 2. Imanje je udaljeno sedamnaest hiljada koraka od grada, tako da posle obavljenih poslova mozes tamo da provodis noc, a da ne ubrzavas niti da prekidas svoje dnevne poslove. Pristup ne osigurava  samo jedan put : i put za Laurentin i put za Ostiju idu u istom pravcu, ali moras jedan drum ostaviti kod cetrnaestog miljokaza, a drugi kod jedanestog. Kojim god putem dosao, sporedni put na koji se nailazi donekle je peskovit i prilicno tegoban ako se vozis kolima, dok je veoma kratak i prijatan kada njime jases. 3. Pogled je sa obe strane veoma raznolik, jer katkada  se put suzava, dok prolazi kroz sume, zatim se ponovo siri i otvara preko prostranih livada, gde pasu mnogobrojna stada ovaca i goveda i konja, koje su zimi spustili sa planine da bi sada uzivali u prolecnoj toploti.

4. Vila je dovoljno prostrana za moje potrebe i njeno odrzavanje ne kosta mnogo. U prednjem delu nalazi se atrijum, ne bogzna kako sjajan, ali nije ni ruzan, zatim dolazi trem u obliku slova D, koji okruzuje jedno malo ali prijatno dvoriste. To je izvanredna zastita od loseg vremena, zaklonjeno je prozorima i jos vise strehom koja ga nadvisuje. 5. Prema njegovoj sredini nalazi se jedna svetla dvorana, zatim trpezarija, koja je zaista izvanredna, i ona izlazi na morsku obalu, i, kad god africki vetar natera talase ovamo, pena velikih talasa, koji su vec izgubili svoju snagu, pomalo je vlazi. svuda, s obe strane, nalaze se dvokrilna vrata i prozori, tako da napred i sa strane izgleda kao da je okrenuta moru sa tri strane; a sa zadnje strane dozvoljava da se vidi unutrasnja dvorana, dok trem, unutrasnje dvoriste i ponovo trem, zatim atrijum, otvaraju vidik na sume i na udaljene planine.

6. s leve strane, i malo povucena od mora, nalazi se velika spavaca soba, zatim jos jedna, nesto manja, koja propusta jutarnje zrake sunca kroz jedan prozor, dok drugi prozor propusta poslednje vecernje zrake, i sa toga prozora pruza se lep pogled na more koje je ispod njega , ali na malo sigurnijem rastojanju. 7. Tamo gde ova soba i trpezarija zahvataju ugao nalazi se jedno mesto koje prima i pojacava toplotu sunca. Ovo je zimsko boraviste mojih ljudi i predstavlja ujedno i vezbaonicu. Tu se ne cuje nikakav vetar, osim onih vetrova sto donose kisne oblake i prekrivaju nebo, ali ne cine manje prijatnim ovo mesto. 8. Na tom uglu se nalazi jos jedna dvorana, okrugla, koja nudi suncu sve svoje prozore. Na jednom zidu je ugradjen orman u kome su smestene knjige koje nisu za citanje nego za proucavanje. 9. Zatim dolazi mala spavaca soba odvojena od prethodne jednim prolazom koji ima pod kroz koji prolazi vrela para i ujednaceno je zagreva. Ostatak zgrade sa ove strane ima odeljenje koja koriste moji robovi i oslobodjenici, ali je veci deo tih soba dovoljno pristojan i pogodan da mogu primiti i goste.

10. Na drugoj strani centralnog dela nalazi se veoma otmena spavaca odaja, zatim je tu i druga otmena i velika spavaca soba i trpezarija osrednje velicine sa puno sunca ciji se zraci  odbijaju od mora; pozadi je jos jedna odaja za spavanje sa predsobljem, dovoljno visoka da bi mogla leti biti hladna, a zimi zaklonjena, jer je zasticena od svih vetrova. Slicnu sobu i predsoblje deli samo jedan zid. 11. Posle toga se redjaju kupatila : hladno kupatilo je veliko i prostrano, i uz njegove zidove nalaze se bazeni za kupanje, veoma prostrani, tako da pomisljas da je more sasvim blizu. Zatim je tu odaja za mazanje uljem, pa hipokaust - prostorija za zagrevanje i predsoblje za kupatilo, onda dve sobe za odmaranje, sa lepim ukrasima u jednostavnom stilu; odatle se ulazi u prijatno zagrejano plivaliste, odakle plivaci mogu da vide more. 12. Nedaleko odatle nalazi se dvoriste gde se igra loptom i koje u potpunosti zagreva sunce na zalasku. Tu se sad podize kula, koja ima dve dnevne sobe u prizemlju i dve na prvom spratu, kao i trpezariju u kojoj se sluzi vecera; odavde se vidi more nadaleko, zatim obala i sve lepe vile na njoj. 13. Postoji jos jedna kula, i u njoj se nalazi spavaca soba koja prima suncane zrake i na izlasku i na zalasku sunca; ispod te sobe nalazi se prostran podrum i zitnica; a dole je trpezarija do koje dopire samo sum talasa sa uzburkanog mora, pa i to tek kao slab odjek koji se jedva cuje; okrenuta je basti i setalistu koje se pruza oko nje.

14. Svuda oko setalista raste simsir, a tamo gde nema simsira ima ruzmarina; (simsir bujno napreduje na mestima gde je zasticen zgradama, ali se odmah osusi ako je izlozen vetrovima i slanoj vodi, pa makar i na vecoj daljini). 15. Unutar samih staza za setnju nalazi se mlada i senovita pergola gde je zemlja meka i ugiba se cak i ispod bosih nogu. Sam vrt je prosto prekriven stablima dudova i smokava, drvecem sto lepo uspeva na tom zemljistu koje nimalo ne pogoduje drugom drvecu. S te strane trpezarije, koja je okrenuta od mora, moze se videti sve to sto nije nimalo manje privlacno od mora. A sa prozora dveju soba koje se nalaze pozadi moze se videti ulaz u kucu i jos jedna basta zasadjena lepim povrcem.

16. Ovde se nalazi zasvodjena galerija, priblizno velicine javne zgrade. Ona ima prozore s obe strane, ali ih je vise okrenutih moru, a prema vrtu ih je dva puta manje. Svi ovi prozori su otvoreni, ako je dan lep i bez vetra; a ako je vreme vetrovito, otvoreni su samo oni sa strane s koje ne duva vetar. 17. Napred je terasa puna mirisnih ljubicica. Zatvorena galerija jaca suncevu toplotu koja ulazi unutra i kao sto u sebi zadrzava sunceve zrake, tako odbija severni vetar, pa je s prednje strane gotovo isto tako toplo kao sto je sa zadnje strane uvek hladovina. Na slican nacin ova galerija zadrzava i jugozapadni africki vetar, i tako lomi i iscrpljuje snagu vetrova sa suprotnih strana. Zato je tamo prijatno zimi, ali je mnogo prijatnije leti. 18. Jer je terasa hladna ujutru, a staza i blizi deo baste posle podne, buduci da je senka kraca ili duza s jedne ili sa druge strane, dok dan biva duzi ili postaje kraci. 19. A u samu galeriju, naravno, sunce uopste ne dopire u vreme kad "zvezda" udari u vrh krova. Pored toga otvoreni prozori na galeriji omogucuju strujanje povatarca sa zapada, te tako sam vazduh nikad nije zagusljiv i ustajao.

20. Na kraju terase, galerije i baste nalazi se nekoliko odaja koje ja stvarno najvise volim; sam sam ih sagradio. Medju njima je jedna suncana sobica, koja ima s jedne strane terasu, sa druge more, a sunce sa obe strane. Tu je jos jedna soba sa vratima koja vode na trem i sa prozorom okrenutim prema moru. 21. Preko puta srednjeg zida nalazi se jedan predivan alkov koji se moze otvoriti prema sobi tako sto se pomere okna i zavese, ili se moze odvojiti od nje, ako se vrata zatvore i zavese spuste. Buduci da je prostorija dovoljna da primi jedan lezaj i dve stolice, a ispod nje lezi more, pozadi se nalaze susedne vile, a jos dalje je suma, sve se to moze lepo gledati pojedinacno kroz jedan prozor ili zajedno kroz sve prozore. 22. Pored te prostorije nalazi se odaja za spavanje. Tu ne dopiru ni glasovi posluge, ni sum mora, ni buka vetrova, ni sevanja munje, izuzev dnevne svetlosti ako su prozori otvoreni. Ova duboka tisina vlada tamo zbog toga sto se izmedju zida u toj sobi i baste nalazi hodnik u cijem praznom prostoru mora svaki sum, svaki glas da se ugasi. 23. Pored spavace sobe nalazi se malo loziste koje se lozi spolja i ima uzak otvor, kroz koji se propusta ili zadrzava toplota, prema tome koliko se zeli. Zatim  je tu jos jedna soba sa predsobljem. Obe prostorije okrenute su suncu koje ih svojim zracima odmah ispuni cim se rodi, i ostane u njima i preko podne, mada tada u sobe usijava koso. 24. I kad zazelim da se povucem u tu bastensku kucicu, cini mi se da sam udaljen od svega; prilikom saturnalija osecam se najbolje bas ovde, onda kad u svim ostalim odajama odjekuje zivost praznicnih dana i veseli poklici. Tada ne smetam ni ja svojim ljudima, dok se zabavljaju , niti me oni svojom larmom i vikom ometaju, dok se bavim svojim studijama.

25. Ovim preimucstvima i ovim ugodnostima nedostaje tekuca voda, ali bunara i kladenaca koji izbijaju iz zemlje ima koliko te je volja. Uopste, sama priroda i sam polozaj obale predstavljaju nesto izvanredno. Svuda, gde god samo malo pocnes da kopas, pojavi se voda, i to cista voda, bez slanog ukusa i neiskvarena, mada je more tako blizu. 26. Obliznje sume daju drva koliko mi treba, a grad Ostija nas snabdeva svim ostalim sto nam je potrebn. Ima i jedna varosica, od koje me odvaja samo jedna kuca, koja moze zadovoljiti onoga koji nema velike prohteve; tu postoje, kao velika pogodnost, tri kupatila, koja se mogu uzeti pod najam, ako nas nas iznenadni dolazak ili suvise kratkotrajan boravak sprecavaju da zagrejemo kupatilo kod svoje kuce.

27. Samu obalu krase cas krovovi vila, cas opet pojedinacne zgrade, tako da i sa mora i sa obale sve to izgleda kao citav niz gradova. Obala je ponekad meka, kad je more mirno, ali cesce ocvrsne, jer u tle stalno udaraju morski talasi. 28. More bas ne obiluje ribama koje bi imale neku vrednost, ali tu ima izvrsnih morskih listova platusa i izvanrednih skoljki. A moja kuca sama me snabdeva svim proizvodima primorja, u prvom redu mlekom, jer tu se skupljaju stada koja se vracaju sa pasnjaka kad god traze vodu i hladovinu.

29. Zar mi sad ne verujes da ja iz sasvim opravdanih razloga zivim ovde na svom imanju i da mi ono predstavlja najmilije mesto za uzivanje ? Ti si isuvise vezan za grad, osim ako za tim ne zudis. I kamo srece da tako sto stvarno zelis ! Da bi pored tolikih i takvih cari moje male vile dobile jos jednu, i to najvecu potvrdu, trebalo bi da ti budes njen gost. Budi mi zdravo !

Gaj Plinije pozdravlja dragog Septicija Klara

1. Je li, ti obecavas da ces doci na rucak, a ne dolazis ! Jos uvek vazi odluka : do poslednje pare ces mi isplatiti troskove, a oni nisu bas tako mali ! 2. Za svakog gosta bila je pripremljena po glavica salate, po tri puza, po dva jajeta, jelo od pira sa medovinom i rashladjeno snegom (jer i to ces platiti, stavise, narocito to, posto je nestalo odmah sa stola), masline, krastavci, luk i hiljadu drugih gurmanluka. Slusao bi i komicara, umetnika recitatora ili sviraca, ili sve odjednom, posto znas da sam vrlo siroke ruke. 3. A tebi su bogzna kod koga bile milije ostrige, svinjske materice, morski jezevi, i igracice iz Gadesa.

Bices kaznjen, a kako necu jos da ti kazem. Nisi postupio lepo : malo si se poigrao sa mnom, ali ne samo sa mnom, nego i sam sa sobom. Kako bismo se samo salili, smejali, i koliko bismo naucili ! 4. Kod mnogih mozes rucati bogatije, ali nigde veselije, jednostavnije slobodnije. Uostalom, pokusaj, i ako posle toga ne budes odbijao sve druge pozive, ne moras prihvatiti ni moje. Ostaj mi zdravo !

* Septicije Klar bio je visoki drzavni funkcioner, komandant pretorijanaca - sve dok ga Hadrijan sa ovog mesta nije smenio zbog nedolicnog ponasanja prema carici Sabini - i Plinijev blizak prijatelj.