Propercijeve elegije [II, 28 - povorka lepotica antickog sveta !]

Sa latinskog preveli Gordan Maricic i Milica Kisic, komentar G.Maricic

II, 28

Ta smiluj se, Jupitere, na bolnu mi dragu !
Zar da tako krasna umire zbog tebe ?
Stize doba vrelo kad vazduh treperi,
a od zvezde Pasje  (1) zemlja susna kljuca.
Pustimo sad jaru, ne krivimo nebo,
ne stuju se bozi - u tome je stvar.
Oduvek su jadne stradavale zene
jer vetar i talas zakletve nosi.
Venera ne besni sto sa njom se ravnas ?
Zavidna je uvek na rivalke svoje.
Da l prezrela ti si hram Junone grcke (2)
il odrekla drsko car oku Atene ? (3)
Vi, lepojke, reci ne merite nikad :
stradas zbog lepote i jezika dugog.
Ako zala mnogo zivotnih te snaslo,
dan ce sudnji onda ozariti tebe.
Mukala je Ija kad postade krava, (4)
iz Nila vodu pila, a boginja je sada.
Pa Inona mlada lutala je svetom :
sad boginja to je sto mornar je kumi. (5)
Andromedu zveri zrtvovase morskoj :
a Perseju slavnom ipak zena posta.
U oblicju macke lutala Kalisto : (6)
a sad nocu sjajem usmerava ladje.
Ako sudba smrt ti prebrzo donese,
blazen dan ce biti kad sahrane tebe.
Sta lepojke vreba Semeli (7) ces reci :
Zbog nesrece svoje, verovace tebi.
Heroinu lidsku (8) nadvisices svaku :
tvoje mesto niko osporiti nece.
A sad kako umes ti svoj usud nosi :
i bog naum menja, odlaze se smrt.
Junona ce mozda oprostiti tebi :
smeksa cak i ona devojka kad mre.
Basma prava ustavi i sudbine tocak,
ne pucketa lovor u ugasloj vatri. (9)
Luna cesto nece s nebesa da sidje,
znamenjem se kobnim crna ptica glasi.
Ista ladja tamna odnece nam ljubav
jezerima brodec Podzemnoga sveta.
Neces li na jedno, smiluj se na dvoje !
Ziv sam, zivi li : umre li, mrecu i ja.
Molbu uslisi, i himnu, evo, pisem :
Jupiter je mocni draganu mi spaso ...
i nevolje silne opisati svoje.
Persefono, blaga ko i vazda budi,
u milosti, Plutone, ostani joj ravan !
U Podzemnom svetu lepojki je mnogo :
neka barem jedna ovde gore seta !
Sa vama je Jope (10), a i Tiro krasna, (11)
Evropa (12) takodje, Pasifaja zlica (13)
lepotice Troje i Ahaje drevne,
iz spaljena grada Feba i Prijama, (14)
pa tolike cure umrle u Rimu :
nezasita sve ih progutala vatra.
Kratkoga su veka lepota i novci :
kasnije il' pre smrt na svakog ceka.
Sunce moje spaseno iz pogibelji silne,
obecane igre Dijani priredi
i bdenja Izidi, sto junica bese : (15)
deset noci duzna ostajes i meni ! (16)

(1) Sirijus, najsjajnija zvezda u sazvezdju Veliki Pas. Izlazi sredinom jula i donosi veliku zegu.
(2) Pretide, kceri kralja Argolide Preta, devojke izuzetne lepote i brojnih prosilaca, hvalile su se da je dvor njihovog oca bogatiji od Herinog hrama. Boginja ih je kaznila ludilom.
(3) Sivoplava boja Minervinih ociju smatrana je neprilicnom i ostale boginje su je zbog toga ismejavale.
(4) Argivska princeza, kci Inahova i Zevsova milosnica, koju je Hera pretvorila u kravu. Posle mnogih lutanja i stradanja, mir je nasla u Egiptu, gde je ponovo postala devojka i rodila Zevsu sina Epafa.
(5) Kadmova kci, zena Atamantova. Besna sto supruznici posle smrti Inonine sestre Semele odgajaju malog Dionisa, Hera ih je kaznila ludilom. Atamant je ubio svog starijeg sina Learha, a Inon je sa mladjim Melikertom skocila u more. Posejdon ih je prihvatio i Inona je postala boginja mora Leukoteja, zastitnica brodolomnika.
(6) Kci arkadskog kralja Likaona, pratilja boginje Artemide. Obljubio je Zevs, a potom pretvorio u medvedicu da bi je sakrio od Here. Gonila ju je i ubila Artemida, bilo sto je Kalisto prekrsila zavet cednosti, bilo na nagovor Herin. Svoju miljenicu Zevs je preneo u savezdje Velikog Medveda.
(7) Kci tebanskog kralja Kadma i Harmonije, majka boga Dionisa. Kad je uocila Semelinu trudnocu, Hera je, u liku stare dojilje Beroje, posavetovala buducu majku da trazi od ljubavnika da joj se prikaze u svoj svojoj velicini i sjaju. Zavs joj je ispunio zelju i pojavio se u liku gromovnika : munja, ma i najslabija, sprzila je Semelu i srusila Kadmove dvore. Zevs je dete spasao, zasio ga u svoje bedro i odneo na Olimp.
(8) Meaonis herodias Meonija je staro ime za Lidiju. Mozda asocijacija na Homera, posto je Sard, prestonica Lidije, bio jedan od gradova koji je tvrdio da je pesnikov zavicaj.
(9) Madjije da se ljubav probudi ili da se od nje izleci. U ovom slucaju sluze da izlece bolest ili sprece smrt.
(10) Kci Ifikla i zena Tezejeva. Ili : Kasiepeja, supruga kralja Kefeja, majka lepe Andromede.
(11) Salmonejeva i Alkidikina kci, majka blizanaca Pelije i Neleja, koje je rodila Posejdonu.
(12) Zevsova mezimica, kci fenickog kralja Agenora. Vrhovni bog se pretvorio u bika i preneo na Krit, gde mu je rodila tri sina : Minoja, Sarpedona i Radamanta.
(13) Helijeva i Perseidina kci, supruga kritskog kralja Minoja, sa bikom je rodila Minotaura.
(14) Za vladavine Prijamovog oca Laomedonta, Troja postaje vrlo mocna. Prema mitu, Zevs je zbog neposlusnosti kaznio Apolona i Posejdona da godinu dana bespogovorno sluze trojanskog kralja. Oni su izgradili bedeme Ilija. Kad su zavrsili posao, Laomedont ih je lisio obecane nagrade.
(15) Boginja plodnosti, materinstva i divljaci.
(16) Egipatska boginja, poistovecena sa Ijom.
(17) Bdenja podrazumevaju i seksualnu apstinenciju, pa pesnik iska termin za sebe.

Propercijeve elegije [II, 25]

Sa latinskog preveli Gordan Maricic i Milica Kisic, komentar G.Maricic

II, 25

Jedina muko slatka, rodjena mene da tistis,
sudba odne te meni : dodji, o vazda dodji !
Knjizice ce moje lepotu ti unet :
dopusti li Kalv (1) i Katul s njime.
Odlazi isluzen vojnik, oruzje odlaze svoje,
vremesni volovi ralo vise za sobom ne vuku,
na obali morskoj drema ladja trula,
a drveni stit bojni dangubi (2) u hramu:
al ja cu, i starac, voleti te isto,
pa bio i Titon (3) ili Nestor kralj.
Zar bolje mi nije da tirani sluzim,
u biku tvom cvilim, Perile (4) oktrutni ?
Bolje da Gorgona (5) skameni me okom,
ili da me kljuju sa Kavkaza ptice (6)
Istrajacu ipak : rda mac nagrize,
kapi vode dube i najtvrdji kamen.
Vecita je ljubav sto na pragu gospe
bez ikakve krivnje pretnje mirno slusa.
Prezren si - a kumis, ranjen - a greh priznas,
noge, mimo volje, na prag njen te nose (7)
Ti, sto gord si odvec u ljubavi sretnoj,
naivan si : zena za istrajnost ne zna !
Ko postuje zavet usred oluje silne,
kad se i u luci cesto skrhka ladja ?
Zar da se u trci vec nagrada trazi,
pre no tocak metu takne sedmi put ? (8)
Dobar vetar ljuven varljiv je i vickast :
sto kasnije dune, vecu propast nosi.
Ma koliko da ljubi dragana te tvoja,
u grudima nemim radost skrivaj vazda !
Iskrene ce reci, ni sam ne znam zaasto,
u ljubavi uvek naskoditi tebi.
ceesto li te zove - otidi joj jednom,
il' minuce sreca sto savest sad budi !
Da nastupi opet dobro staro doba, (9)
ja bih bio ono sto sada ti si.
Pregazi me vreme, al cud mi je ista :
neka svako sebi izabere put !
Vi sto iz jedne, u ljubav hrlite drugu,
kolki samo bol vam pogodice oci !
Neznu vidite curu bele, blistave puti,
ili crnku spazite kakvu : obe vas krajnosti vuku !
Okrznu vam oci zenu helenskih crta i stasa,
ili rimskog tipa : obe lepote vas plene !
Jedna u odeci prostoj, hodi u raskosi druga :
na isti nam nacin bolnu zada ranu.
I jedna je zena vec za nesan dosta,
u jednoj se nahode svakojaka zla.

1) Kliv Licinije Kalv Macer (82 - 47 g. p. n. e), cuveni besednik i poznati neoterik, blizak prijatelj Katulov. Cintijina slava treba da nadmasi Kalvovu Kvintiliju i Katulovu Lezbiju.
2) Gde visi na zidu ili o stubu, kao dar vlasnika sto se povukao.
3) Sin trojanskog kralja Laomedonta i Strime. Zeleci da ga zauvek veze za sebe, njegova supruga, boginja Eoja, izmolila mu je od Zevsa besmtrnost, ali ne i vecitu mladost. Propercijeva mitoloska slika gleda se, u ovom slucaju, izdaleka. Obracanje paznje na detalj, odnosno na celovite price o Titonu i Nestoru, dovelo bi do antiklimaksa.
4) Atinski umetnik koji je tiraninu Falaridu iz Agrigenta izlio tucanog bika za zlocince. Oni su zatvarani unutra, a ispod mucila je paljena vatra. da isproba izum i nagradi autora, Falarid je Perila ispekao prvog.
5) Tri kceri Forka i Ketone, Stena, Eurijala i Meduza zamisljane su kao krilate, zmijonosne, gujama opasane devojke. Meduza, najmladja i smrtna, jedina se u predanju naziva Gorgona.
6) Jedan orao je svakodnevno kljuvao Prometejevu jetru, koja je nocu ponovo izrastala.
7) Ovidije (Lek od ljubavi, 217) : "Sto manje hoces da ides, to zapamti - vise idi : istraj i na trk nagnaj noge nevoljne!"
8) Prilikom trka u cirku, vozar je morao da okrece kola oko meta (dva kupasta stuba na oba kraja niskog zida koji je po duzini presecao trkaliste). Obilazenje mete bio je najtezi zadatak za kocijasa.
9) Period zenske vernosti i vrline. O heroinama takvih osobina Propercije pise u I, 15 i II, 9.

Propercijeve elegije

Sa latinskog preveli Gordan Maricic i Milica Kisic;  komentar G.Maricic

Goran Maricic o Properciju - biografija :

Sekst Propercije (Sextus Propertius, oko 50-15. g. p. n. e.) se najverovatnije rodio u Asiziju (Umbrija). Potice iz dobrostojece porodice koja je, medjutim, izgubila imetak kad je Avgust delio zemlju svojim veteranima. Buducem poeti umire otac. Majka se sa malim sinom seli u Rim u nadi da ce se Propercije jednog dana baviti advokaturom, poslom sigurnim i unosnim i u nemirnim vremenima. U sesnaestoj godini umire mu i majka. 

Propercije i Cintija u Tivoliju,Vinchon

U osamnaestoj upoznaje mladu robinju Licinu (Lycinna), koja ga poducava ljubavnim vestinama. Mohuce je da je ona bila u sluzbi zene sto ce Propercija "primorati" da se zauvek posveti poeziji. Cintija (pseudonim Hostije ili Roscije) je udata, starija, bogata i obrazovana. ali, pre svega, lepa i koketna. Strasna veza trajala je pet-sest godina, prekidala se (najduze na godinu dana) i obnnavljala. cini se da je Cintija, kao Katulu Lezbija, jedina remetila inace miran pesnikov zivot. 

Propercije je pripadao Meceninom knjizevnom krugu, poznavao Horacija, druzio se sa Ovidijem, hvalio Vergilijevu Enejidu. Cesto je poboljevao i umro mlad.

Autor je cetiri zbirke pesama, Elegiae, njih devedeset i dve na broju. Po Cintiji je nazvao prvu, objavljenu oko 28. godine. Njoj je posvecena i vecina pesama druge i trece knjige, kao i neke u poslednjoj, izdatoj najkasnije 16. godine. U ovoj, cetvrtoj zbirci, nalazi se cuvena "kraljica elegija" (regina elegiarum), u kojoj mrtva rimska matrona Kornelija zaziva svog muza. Tu su i neke etioloske elegije sa motivima iz rimske starine (nalik onim Ovidijevim, iz knjige Fasti), napisane pod uticajem nacionalnih ideala Avgustove politike. 

Kaze se da Propercijev stil odlikuju zgusnuta misao i jaka osecajnost, smeon jezik i osobena sintaksa u gipkim stihovima.

I,13

Po navici , Gale, moj ce te veseliti jad :
utece mi ljubav - ostah pust i sam.
Ali necu tvoje ponoviti reci :
Gale nek te cura ne prevari nikad !
Dok slava ti sjajnog zavodnika raste,
bezbriznim i kratkim vezama se das.
Namah ocajan ti si, ljuveni kinji te jad,
pod nogama gubis tlo i padas po prvi put.
Ona bice kazna za prezren bol drugi
jadnice ce mnoge osvetiti sama !
Na jeftine veze stavice ti tacku,
a da nove iskas kadar biti neces.
Ne rece mi prorok il glasina ruzna :
svedok bejah licno - mozes li poreci ?
Video sam licno, shrhanog te grli,
ridas, jadni Gale, a zagrljaj traje:
spreman si da umres za zudjene reci.
Sta bilo je potom, stid me je da kazem.
Da zagrljaj sputam ja kadar ne bejah :
mahnita vas potom obuzela strast !
Neptun, ni Enipej (1) ne ljubljase tako
Salmoneja (2) kcerku sto bez muke dobi.
Na Eti (3) Herakle vatren tako ne bi
kada Hebi prvi nauk slasti dade.
U jednom su danu ljubavi sve pale,
jer zezenu baklju podmetnu ti ona.
Tvoja obest stara nju muciti nece,
spasa od nje nema ; ljuveni plam pece.
Jupitera je vredna i lepa ko Leda,
ljupkija je ona nego kceri njene !
Inahove kceri (4) nadmasa po drazi,
Jupitera bi recju na ljubav podstakla.
A ti, od ljubavi posto najzad gines,
uzivaj : dostojniji prag pronaci neces.
Pa srecan budi jer nova te obuze ludost ;
koju god zazelis, nek svaka u zeni je toj !

(1)  Enipej je reka, a Hemonija staro ime za Tesaliju.

(2)  Sin eolov i brat Sizifov, elidski kralj Salmonej se uzoholio i dozvolio sebi da se poredi sa Zevsom. Vozio se kolima od bronze i bakra koja su pravila buku nalik grmljavini i bacao u nebo zapaljene buktinje da podrazavaju munje. Zevs je drznika ubio munjom i ovaj, od tada, u Tartaru ispasta sa ostalim zlocincima. Salmonejevu kci Tiru zavoleo je Posejdon i obljubio je u liku Enipeja. Ona mu je, docnije, rodila sinove Peliju i Neleja.

(3) Heba je kci Zevsa i Here, personifikacija mladosti, koja bogovima toci nektar. Smrtno ranjen, Herakle je sebi podigao veliku lomacu na tesalskoj planini eti. Dok je vatra plamtela, Zevs je munjom i oblakom vazdigao svog sina na nebo. Posle apoteoze, Herakle je dobio Hebu kao nagradu za sve svoje zemaljske patnje i kao zalog pomirenja sa Ggerom. 

(4) Danaide, pedeset kceri kralja Danaja, udale su se za mlade Argivce. Inah je osnivac i prvi kralj Arga.

 II, 13

Vrhovi strela persijskih (1) manje ostri su
od etrurskih kojim srce probi mi Amor.
Zabrani mi tanane da prezrem Muze
i u gaju Askre (2) nagna me da zivim.
Pijerski (3) me hrasti ne slede zbog pesme,
ja ne krotim zveri (4) iz Ismarskog dola, (5)
vec Cintiju stihom da zacaram treba :
tad slavniji bicu no Inahov (6) Lin. (7)
Ne divim se zenskoj lepoti i casti,
kojim gospa vrla diciti se moze :
u krilu volim da sam ucene cure.
Za stihove moje ona ima sluha.
Ako nju vec dirnu, briga me za puk :
kad gospa mi sudi, bezbedan sa posve.
Ako pomno slusa i mir pruzi meni,
nek dusman mi bude i jupiter sam !
Kada jednog dana smrt sklopi mi oci,
evo kakav pogreb zeleo bih ja : (8)
Skromna nek je pratnja sa bistama starih, (9)
nek ne tuzi zalud truba tad o meni;
nek ne lezi odar na slonovoj kosti,
ne prilici smrti pocinak u zlatu;
ne treba mi tamjan u zdeli da miri, (10)
pogreb hocu skroman, tek ispracaj pucki.
Tri su knjige samo ko pratnja mi dosta : (11)
najlepsi su darak Persefoni one.
Ti sledices mene, gole tukuc grudi,
bez prestanka moje zazivaces ime.
Kad iz oniksa (12) mirise sipali budu,
zadnji put poljubices ti usne mi ledne.
Kad plam me proguta, u pepeo sazme,
sakupite prah mi u majusnu urnu.
Iznad humke male nek zasade lovor
da natkrili mi senkom pocinka mi spokoj.
Dva neka mi humku samo krase stiha :
Taj sto lezi ovde u zloslutnom prahu,
ljubavi je samo robovao jednoj.
Jednako ce slavna grobnica mi biti
ko Ahila vrlog okrvavljen hum. (13)
A tebi, kad sedoj, sudnji kucne cas,
zaputi se grobu Cintiju sto pamti.
Nemoj dotle samo prezreti mi kosti,
jer oseca preh mi i istinu zna.
O samo da rece jedna od tri Parke (14)
da izdahnem jadan u kolevci jos !
Cemu zivot kratak, neizvesna toka ?
Tri je pokolenja ispratio Nestor.
O samo da usud, u liku Trojanca,
skratio je starost tu njegovu tesku !
Antiloha (15) pogreb on video ne bi,
uz reci : "O smrti, po mene sto kasnis?"
I plakaces katkad za draganom svojim :
voleti jer treba i minule ljude.
Adonisa belog, znas, usmrti vepar
dok lovio on je na idalskom vrhu. (16)
U mocvari mutnoj pocivo je krasan,
kad podje mu, Venero, raspustene kose.
Al zalud ces, Cintija, nemu sen mi zvati :
kako da ti moje odgovore kosti ?

(1) U originalu "ahemenijskih", po persijskoj dinastiji Ahamenida. 

(2) Hesiod je rodjen u varosi Askra u Beotiji, a muze su ga nadahnule na planini Helikonu.

(3) Obalska oblast u Makedoniji.

(4) Poput Orfeja

(5) U Trakiji.

(6) Kralj Arga, sin Okeana i Tetide.

(7) Sin Apolona i Terpishore, pevac i muzicar.

(8) Rimski pogrebni obicaji bili su tacno propisani. Kad neko umre, zazivaju ga glasno po imenu tri puta, a onda pocinje naricanje ( conclamatio ). Mrtvac, obucen u togu i ukrasen obelezjima svoje sluzbe, polaze na odar (Lectus funebris, lecto componere ) u atriju. U usta mu se stavlja novac kao obol Haronu. Jelovo i cempresovo granje se, kao znak zalosti, postavlja u vestibulu.

Sprovod uglednog Rimljanina najavljuju glasnici i pozivaju na nj narod. Pogreb se obavlja nocu, uz bakle. Na celu povorke idu sviraci (tibicines), za njima narikace (praefice) koje pevaju tuzaljke (neniae), pa glumci, koji pokazuju scene iz zivota pokojnika. Ispred odra se na visokim kolima voze ljudi sa bistama (imagines). Odar nose najblizi rodjaci, dok ostali ozalosceni, u tamnoj odeci, idu za njima. Mrtvac lezi nepokriven na sjajnom odru. Pred govornicom na Forumu odar se spusta na zemlju, nosioci bista sedaju na kurulske stolice, a pokojnikov rodjak ili orator koga je namio Senat (ako sprovod organizuje drzava) besedi posmrtno slovo (laudatio funebris). Potom povorka krece na groblje.

Mrtvac se sahranjuje ili spaljuje. Ako se spaljuje, na ogradjenom zgaristu (ustrinum), cesto se uz veca porodicna groblja, podize se lomaca (rogus). Na nju se stavlja odar, koji se pokriva pokojnikovim stvarima, nakitom i oruzjem. Drva, okrenutog lica, potpaljuje neko od najblizih rodjaka ili prijatelja. Zivi pepeo gasi se vinom i vodom. Kosti se skupljaju u tkaninu, i kroz nekoliko dana stavljaju se u urnu i sahranjuju u grobu. Uobicajena je i pogrebna gozba. Potom se kuca i porodica, koju je smrt ukaljala, ciste zrtvom prinesenom Larima. Devetog dana posle pokopa rodjaci prinose Manima pokojnikovu zrtvu (sacrificum novemdiale), s kojom je u vezi daca. U slavu preminulog priredjivane su igre i narodu se delilo meso i novac.

(9) Imagines su verne vostane maske zasluznih predaka rimskih optimata (diktatora, cenzora, konzula, pretora, kurulnih edila). Potomci ih cuvaju u kutijama u obliku minijaturnih hramova. A te kutije drze u atrijumu kuce, pored oltara domacim Larima i Penatima. Na svakoj bisti je natpis sa imenom, zvanjem i zaslugama pokojnika. Pri sprovodu umrlog optimata, nose ih, u povorci, za tu priliku najmljene osobe.

(10) Odar je u atriju : noge su mu okrenute ka izlazu, a pored njega su zdelice sa mirisima.

(11) Posvecene Cintiji.

(12) Posudica za mast, kojom bi se celo telo namazalo pre spaljivanja. Napravljena je od mramora zuckaste boje poput nokta, i otud joj ime.

(13) Na Ahilovom grobu, u primorskoj varosi Sigeju, Grci su, vracajuci se iz Troje, zaklali Prijamovu kci Poliksenu. Vidi : euripid, Hekaba, 518, i Ovidije, Metamorfoze, XIII, 448

(14) Tri Mojre (Sudjaje) su kloto, Lahesa i Atropa.

(15) Nestorov sin

(16) Rt i grad na ostrvu Kipru, sa hramom i gajem Afrodite.