Plinije Mladji : pismo VI,16 u kome istoričaru Tacitu opisuje erupciju Vezuva

Gaj Plinije pozdravlja dragog Tacita

Joseph Wright of Derby

1. Tražiš da ti opišem smrt moga ujaka, kako bi što vernije mogao o tome da pišeš potomcima. Zahvaljujem ti ! Jer ja znam da njegovu smrt očekuje besmrtna slava ako je ti budeš opisao. 2. Iako je nastradao kad su uništeni najlepši predeli, kad je ljude i gradove zadesila poznata nesreća. te je tako reći već time ovekovečen, iako je i sam ostavio mnogobrojna i nezaboravna dela, ipak će besmrtnost tvojih spisa mnogo doprineti tome da on večito ostane u sećanju ljudi. 3. Ja mislim da su, zaista, srećni oni ljudi koji su od bogova primili dar da vrše dela koja zaslužuju da se o njima piše, ili da pišu ono što zaslužuje da se čita; ali su najsrećniji oni kojima je dato i jedno i drugo. A medju ovima će se naći moj ujak, i po svojim sopstvenim i po tvojim delima. 

4. Bio je u Mizenu gde je imao neposrednu komandu nad flotom. Dvadeset četvrtog avgusta, otprilike oko jednog sata posle podne, javila mu je moja majka da se vidi jedan neobičan oblak, čudnog oblika i veličine. 5. On se sunčao, pošto se upravo okupao u hladnoj vodi, i ležeći je jeo i nešto čitao. Zatražio je sandale, pa se popeo na uzvišenje odakle se ta pojava najlepše mogla videti. Dizao se oblak (nije se iz daljine videlo sa koje planine, i tek kasnije se pokazalo da je to Vezuv), čiji je oblik, kad se uporedi sa drvetom, bio najsličniji piniji. 6. Dizao se kao na veoma visokom stablu, zatim se širio u vidu grane, valjda zato što je dunuo vetar. Posle toga jevetar slabio i oblak više nije mogao da se digne uvis, verovatno zato što je bio suviše težak, pa ga je težina zaustavila i on je počeo da se prostire u širinu. Čas je bio beo, čas opet mutan i pun mrlja, zavisno od toga da li je u visini lebdela prašina ili pepeo.

7. Kao veoma obrazovanom čoveku, mome ujaku je ova pojava izgledala značajna i dostojna da se izbliza razgleda. Naredio je da mu se spremi mala liburnijska ladja, a mene je pozvao da podjem s njim ako želim. Odgovorio sam da više volim da čitam, a slučajno mi je on lično bio dao nešto i da pišem. 8. Baš je izlazio iz kuće, kad je primio pisamce Rektine Kaskove, preplašene iznenadnom opasnošću (jer se njena vila nalazila u podnožju Vezuva i bilo je moguće pobeći samo ladjom). Preklinjala ga je da ga spase iz te velike opasnosti. 9. On promeni svoj plan i ono što je bio počeo da radi kao naučnik, nastavio je i završio kao junak. Naredio je da se ladje četvoroveslarke izvuku u more, pa se ukrcao i sam, da bi ukazao pomoć ne samo Rektini već i mnogim drugim ljudima (jer je ta divna obala bila veoma gusto naseljena). 10. I on je žurio tamo odakle su ostali bežali, pravo u opasnost, i to bez ikakvog straha, tako da je svaki pokret, svaki oblik one strašne pojave diktirao i zapisao onako kako ih je video svojim očima.

11. Već je počeo da pada pepeo na ladje, sve vreliji i gušći ukoliko su se više približavali; leteo je kamen plavac i drugo kamenje, crno i nagorelo, i od vatre izlomljeno; odjednom se pojavio plićak i rušenje brda nije dopuštalo pristup obali. Malo je razmišljao da li da se vrati. Krmanošu, koji mu je savetovao da tako uradi, reče odjednom : "Hrabrima pomaže sreća; kreni napred ka Pomponijanu!" 12. Ovaj beše u Stabniji, odvojen širinom zaliva (jer tamo more blago okružuje jedan zaliv). Tamo opasnost još nije bila tako blizu, ali je već bila na vidiku. I zato je Pomponijan svoje stvari ukrcao na ladju, rešen da beži čim suprotni vetar prestane da duva. Ali ovaj je vetar mome ujaku bio vrlo pogodan, uplovio je u zaliv, zagrlio Pomponijana koji je drhtao od straha, tešio ga, bodrio i zatražio da njega samoga odvedu  u kupatilo da bi svojom bezbrižnošću smirio njegov strah. Pošto se okupao, seo je za sto i večerao veselo, ili se pretvarao, a to je isto veliko. 

Pierre Henri de Valenciennes

13. Za to vreme, vrh Vezuva je sijao ogromnim plamenom i visokim vatrenim stubovima, a njihov sjaj uvećavala je još više tamna noć. Da bi smirio ljude, moj ujak je govorio da su to vatre na poljskim imanjima koje su ljudi iz straha napustili, pošto nije bilo nikoga ko bi ih gasio. Onda je otišao na spavanje i spavao zaista čvrstim snom. Jer hrkanje, koje je zbog njegovog dosta krupnog tela bilo jako i glasno, čuli su svi koji su se nalazili ispred njegove spavaće sobe. 14. Ali dvorište preko kojeg se moralo ići u njegovu spavaću sobu bilo je već u toj meri ispunjeno pepelom i šupljikastim kamenom da ne bi mogao da izadje napolje ako bi duže ostao u sobi. I zato ga probudiše. Izašao je iz sobe i pridružio se Pomponijanu i ostalima koji su noć proveli bdijući. 15. Tad su se zajednički savetovali da li da ostanu u zgradama ili da lutaju pod otvorenim nebom. Jer zbog čestih i snažnih udara zemljotresa pomerale su se kuće i činilo se kao da su iščupane iz svojih temelja, pa se pomeraju i ljuljaju tamo'amo. 16. Ali i pod nebom su se ljudi plašili, jer je padalo kamenje, mada lako i od vatre izjedeno. Uporedjujući opasnosti, ipak su više voleli da se opredele za ovu drugu. A kod njega je, zaista, pobedio snažniji razum, dok je kod ostalih pobedio strah. Da bi se zaštitili od onoga što je padalo s neba, vezivali su na glavu jastuke.

17. Svuda se već bilo razdanilo, a tamo je još uvek bila noć, crna i gusta, koju su osvetljavale samo buktinje i razne svetlosti. Rešili su da izadju na morsku obalu da bi izbliza videli da li je moguće stići do mora; ali more je još uvek bilo strašno besno kao i ranije. 18. Tu je sad moj ujak legao na prostrt čaršav i nekoliko puta zatražio da se napije sveže vode. Zatim se ponovo pojaviše stubovi plamena i prethodnik vatre - miris sumpora. To je neke nateralo u bekstvo, a njega probudilo.Oslonio se na dva roba i podigao se, ali se iznanada srušio mrtav na zemlju. Ja zaključujem da mu je disanje onemogućio vazduh prezasićen gustim dimom, zatvorio mu dušnik, koji mu je već po prirodi bio suviše tesan, pa je često bio u zapaljenju. 20. Kad je ponovo svanulo (bio je to treći i poslednji dan otkako je sve to video), njegovo telo je pronadjeno čitavo, nepovredjeno, u odeći koju je obukao pri polasku; više je ličio na čoveka koji spava, nego na mrtvog.

21. U medjuvremenu smo nas dvoje, ja i majka, bili u Mizenu. Ali to se ne tiče istorije, a ti si hteo da saznaš samo o njegovoj smrti. Zato ću da završim. 22. Dodaću samo još nešto, a to je da ti nisam ništa drugo ispričao osim onog čemu sam ja lično bio svedok i što sam lično čuo odmah, dok se istina još verno prepričava. Ti ćeš iskoristiti ono što je najbolje. Jer jedno je pisati pismo, a sasvim je drugo pisati istoriju : jedno je pisati prijatelju, a drugo je pisati svima. Ostaj mi zdravo !

Više o Pliniju Starijem u postu http://saeculumaureum.blogspot.com/2011/05/sta-je-sve-napisao-plinije-stariji-i_23.html

Sta je sve napisao Plinije Stariji i kako mu je to poslo za rukom

 
Gaj Plinije salje pozdrav dragom Bebiju Makru

1. Veoma mi je milo sto tako marljivo citas knjige mog ujaka, sto zelis da ih imas i pitas me koja su sve njegova dela. 2. Obavicu, dakle, taj posao, pa cu te izvestiti cak i o tome kojim su redom ta dela pisana, jer i takvo znanje je korisno ljudima koji se bave naukom.
3. Bacanje koplja sa konja - jedna knjiga. Tu knjigu je napisao dok je bio komandant konjickog eskadrona : pisao je isto tako duhovito kao sto je radio brizljivo.
O zivotu Pomponija Sekunda - dve knjige; on ga je posebno voleo, pa se oduzio njegovoj uspomeni ovim delom.

4. O germanskim ratovima - dvadeset knjiga, u kojima je opisao sve ratove koje smo vodili sa Germanima. Delo je poceo da pise kad je ratovao u Germaniji, podstaknut jednim snom. U snu mu se , naime, javio lik Druza Nerona, koji je pobedjivao sirom Germanije i tamo izgubio zivot. On mu je preporucivao da se postara da se ne izbrise uspomena na njega i molio ga neka ne dopusti da se nepravedno ugasi to secanje.
5. Ucenik govornistva - tri knjige koje sam sam podelio u sest svezaka zbog obimnosti gradiva; u tim knjigama on vodi govornika tako reci od kolevke do savrsenosti.
O sumnjivim oblicima u jeziku - osam knjiga - napisao je tokom poslednjih godina, za vreme vladavine Nerona, kad je opasnost pretila zbog svakog malo slobodnijeg i ispravnijeg govora usred opsteg ropstva.
6. O smrti Aufidija Basa - u trideset i jednoj knjizi.

O prirodi - trideset i sedam knjiga - veoma je opsirno delo, uceno i isto tako raznovrsno kao sto je i priroda.

7. Cudis se da je jedan toliko zaposlen covek mogao napisati tako mnogo knjiga, i tako savesno. Jos vise ces se cuditi kada ti kazem i to da je neko vreme vrlo marljivo obavljao i adokatske poslove, da je umro u pedeset sestoj godini i da je, zbog javnih sluzbi koje je obavljao, a delom i zbog tesnih veza koje je odrzavao sa nasim vladarima, uvek morao ziveti u napetom iscekivanju i u veoma teskim prilikama. 8. ali je njegov duh bio bistar, njegova marljivost je bila neverovatna i bio je gotovo neprestano budan. Pocev od praznika posvecenih Vulkanu pa nadalje, radio je uz svecu, ne zato da bi mu to donosilo neku srecu u radu vec zbog ozbiljnog proucavanja, radeci tako do duboko u noc, a zimi bi poceo da radi od sedam, ili najkasnije od osam casova, a cesto i od sest casova. (Istina, mogao je vrlo lako da zaspi, ponekad bi zadremao i za vreme rada, pa bi se ponovo probudio.) 9. Pre svanuca bi odlazio caru Vespazijanu, jer je ovaj radio nocu, a odande bi odlazio na mesto svoje javne sluzbe. Zatim bi se vratio kuci i sve preostalo vreme ponovo bi posvecivao citanju. 10. Posto bi nesto pojeo, a njegovi obroci su u toku dana bili laki i jednostavni, po ugledu na stare, leti, kad ne bi bio suvise zaposlen, lezao bi na suncu i, dok su mu glasno citali neku knjigu, sam bi pravio izvode i zabeleske. Jer nista nije citao , a da nije pravio izvode. Imao je, takodje, obicaj da kaze da nijedna knjiga nije tako losa da ne bi bar u necemu bila od koristi. 11. Posle suncanja najcesce bi se kupao u hladnoj vodi, zatim bi nesto pojeo i malo odspavao; posle toga bi ponovo radio, kao da je svanuo novi dan, sve do rucka. Za vreme rucka, dok su mu citali iz neke knjige, pravio je beleske, i to sasvim kratke. 12. Secam se da je jednom prilikom neko od njegovih prijatelja pozvao citaca koji je nesto pogresno izgovorio, i naterao ga da to ponovo procita; tad mu je moj ujak rekao : "Pa valjda si razumeo?" I kad je on odgovorio da je shvatio, rekao mu je : "Pa zasto si ga onda prekidao ? Zbog te tvoje upadice izgubismo vise od deset stihova!" Tako skupo je cenio svoje vreme. 13. Leti se od vecere dizao jos za videla, a zimi je, pre no sto bi pala noc, ustajao kao da ga je na to primoravao neki zakon.

14. Tako je postupao i u toku svog rada i u gradskoj vrevi. A kad je bio daleko od toga, samo ga je vreme dok se kupao zadrzavalo od citanja. Kad govorim o kupanju, mislim samo na vreme koje je provodio u vodi; jer za vreme cetkanja i susenja uvek bi mu ponesto citali, ili bi sam diktirao. 15. na putovanju je radio to isto, kao da je oslobodjen svih ostalih briga. Pored njega je sedeo pisar sa knjigom i beleznicom, zimi bi nosiorukavice da ga ni nevreme ne bi ometalo u njegovom naucnom radu; zbog toga su ga i u Rimu nosili u nosiljci. 16. Jos i danas se secam kako me je jednom prilikom prekoreo, dok sam se setao : " Mogao bi da ne gubis te casove." On je, naime, smatrao da je izgubljen svaki trenutak koji nije posvecen citanju i pisanju. 17. Sa takvom marljivoscu napisao je toliko knjiga i ostavio mi sto sezdeset odabranih komentara, ispisanih sa obe strane, i to najsitnijim slovima; zbog toga je taj broj jos i veci. Govorio mi je da je kao prokurator u Spaniji ove spise mogao prodati za cetiri stotine hiljada sesteraca nekom Larciju Licinu, ali tada ih je bilo nesto manje.

18. Zar ti ne izgleda, kad pomislis koliko je taj covek procitao, koliko je napisao, kao da nikada nije vrsio javne sluzbe i kao da nije bio u prijateljskim odnosima sa carem; a kad cujes koliko se bavio naukom, zar ti onda ne izgleda da jos uvek nije dovoljno napisao ili procitao ? Jer da mu sluzbeni poslovi nisu oduzimali vrem, sta ne bi mogao postici ovakvim radnim zalaganjem ? 19. I zato se obicno samo smejem kad mi neko kaze da sam tako marljiv, jer ja sam prava pravcita lenstina, ako me uporedis s njim ! Ali jesam li sam u ovome, kad se moje vreme deli na drzavne poslove i na obaveze koje imam prema prijateljima ? Koji od onih, sto citav svoj zivot provode medju knjigama, ne bi pocrveneo od stida kad bi ga uporedili sa njim, jer bi sam sebi izgledao kao da spava i besposlici ?

20. Nesto sam oduzio ovo pismo, iako sam nameravao  da napisem samo ono sto si zeleo da znas, naime, koje je knjige moj ujak ostavio za sobom; ipak, verujem da ti ovi moji podaci nece biti manje prijatni od samih knjiga koje je napisao, buduci da bi te mogli ne samo podstknuti da ih procitas, nego ce mozda u tebi probuditi zelju da i sam napises ponesto, ugledajuci se na njega i u teznji da mu budes slican. Budi mi zdravo !

[freske iz Livijine vile u Rimu]