Gaj Plinije salje pozdrav dragom Bebiju Makru
1. Veoma mi je milo sto tako marljivo citas knjige mog ujaka, sto zelis da ih imas i pitas me koja su sve njegova dela. 2. Obavicu, dakle, taj posao, pa cu te izvestiti cak i o tome kojim su redom ta dela pisana, jer i takvo znanje je korisno ljudima koji se bave naukom.
3. Bacanje koplja sa konja - jedna knjiga. Tu knjigu je napisao dok je bio komandant konjickog eskadrona : pisao je isto tako duhovito kao sto je radio brizljivo.
O zivotu Pomponija Sekunda - dve knjige; on ga je posebno voleo, pa se oduzio njegovoj uspomeni ovim delom.
4. O germanskim ratovima - dvadeset knjiga, u kojima je opisao sve ratove koje smo vodili sa Germanima. Delo je poceo da pise kad je ratovao u Germaniji, podstaknut jednim snom. U snu mu se , naime, javio lik Druza Nerona, koji je pobedjivao sirom Germanije i tamo izgubio zivot. On mu je preporucivao da se postara da se ne izbrise uspomena na njega i molio ga neka ne dopusti da se nepravedno ugasi to secanje.
5. Ucenik govornistva - tri knjige koje sam sam podelio u sest svezaka zbog obimnosti gradiva; u tim knjigama on vodi govornika tako reci od kolevke do savrsenosti.
O sumnjivim oblicima u jeziku - osam knjiga - napisao je tokom poslednjih godina, za vreme vladavine Nerona, kad je opasnost pretila zbog svakog malo slobodnijeg i ispravnijeg govora usred opsteg ropstva.
6. O smrti Aufidija Basa - u trideset i jednoj knjizi.
O prirodi - trideset i sedam knjiga - veoma je opsirno delo, uceno i isto tako raznovrsno kao sto je i priroda.
7. Cudis se da je jedan toliko zaposlen covek mogao napisati tako mnogo knjiga, i tako savesno. Jos vise ces se cuditi kada ti kazem i to da je neko vreme vrlo marljivo obavljao i adokatske poslove, da je umro u pedeset sestoj godini i da je, zbog javnih sluzbi koje je obavljao, a delom i zbog tesnih veza koje je odrzavao sa nasim vladarima, uvek morao ziveti u napetom iscekivanju i u veoma teskim prilikama. 8. ali je njegov duh bio bistar, njegova marljivost je bila neverovatna i bio je gotovo neprestano budan. Pocev od praznika posvecenih Vulkanu pa nadalje, radio je uz svecu, ne zato da bi mu to donosilo neku srecu u radu vec zbog ozbiljnog proucavanja, radeci tako do duboko u noc, a zimi bi poceo da radi od sedam, ili najkasnije od osam casova, a cesto i od sest casova. (Istina, mogao je vrlo lako da zaspi, ponekad bi zadremao i za vreme rada, pa bi se ponovo probudio.) 9. Pre svanuca bi odlazio caru Vespazijanu, jer je ovaj radio nocu, a odande bi odlazio na mesto svoje javne sluzbe. Zatim bi se vratio kuci i sve preostalo vreme ponovo bi posvecivao citanju. 10. Posto bi nesto pojeo, a njegovi obroci su u toku dana bili laki i jednostavni, po ugledu na stare, leti, kad ne bi bio suvise zaposlen, lezao bi na suncu i, dok su mu glasno citali neku knjigu, sam bi pravio izvode i zabeleske. Jer nista nije citao , a da nije pravio izvode. Imao je, takodje, obicaj da kaze da nijedna knjiga nije tako losa da ne bi bar u necemu bila od koristi. 11. Posle suncanja najcesce bi se kupao u hladnoj vodi, zatim bi nesto pojeo i malo odspavao; posle toga bi ponovo radio, kao da je svanuo novi dan, sve do rucka. Za vreme rucka, dok su mu citali iz neke knjige, pravio je beleske, i to sasvim kratke. 12. Secam se da je jednom prilikom neko od njegovih prijatelja pozvao citaca koji je nesto pogresno izgovorio, i naterao ga da to ponovo procita; tad mu je moj ujak rekao : "Pa valjda si razumeo?" I kad je on odgovorio da je shvatio, rekao mu je : "Pa zasto si ga onda prekidao ? Zbog te tvoje upadice izgubismo vise od deset stihova!" Tako skupo je cenio svoje vreme. 13. Leti se od vecere dizao jos za videla, a zimi je, pre no sto bi pala noc, ustajao kao da ga je na to primoravao neki zakon.
14. Tako je postupao i u toku svog rada i u gradskoj vrevi. A kad je bio daleko od toga, samo ga je vreme dok se kupao zadrzavalo od citanja. Kad govorim o kupanju, mislim samo na vreme koje je provodio u vodi; jer za vreme cetkanja i susenja uvek bi mu ponesto citali, ili bi sam diktirao. 15. na putovanju je radio to isto, kao da je oslobodjen svih ostalih briga. Pored njega je sedeo pisar sa knjigom i beleznicom, zimi bi nosiorukavice da ga ni nevreme ne bi ometalo u njegovom naucnom radu; zbog toga su ga i u Rimu nosili u nosiljci. 16. Jos i danas se secam kako me je jednom prilikom prekoreo, dok sam se setao : " Mogao bi da ne gubis te casove." On je, naime, smatrao da je izgubljen svaki trenutak koji nije posvecen citanju i pisanju. 17. Sa takvom marljivoscu napisao je toliko knjiga i ostavio mi sto sezdeset odabranih komentara, ispisanih sa obe strane, i to najsitnijim slovima; zbog toga je taj broj jos i veci. Govorio mi je da je kao prokurator u Spaniji ove spise mogao prodati za cetiri stotine hiljada sesteraca nekom Larciju Licinu, ali tada ih je bilo nesto manje.
18. Zar ti ne izgleda, kad pomislis koliko je taj covek procitao, koliko je napisao, kao da nikada nije vrsio javne sluzbe i kao da nije bio u prijateljskim odnosima sa carem; a kad cujes koliko se bavio naukom, zar ti onda ne izgleda da jos uvek nije dovoljno napisao ili procitao ? Jer da mu sluzbeni poslovi nisu oduzimali vrem, sta ne bi mogao postici ovakvim radnim zalaganjem ? 19. I zato se obicno samo smejem kad mi neko kaze da sam tako marljiv, jer ja sam prava pravcita lenstina, ako me uporedis s njim ! Ali jesam li sam u ovome, kad se moje vreme deli na drzavne poslove i na obaveze koje imam prema prijateljima ? Koji od onih, sto citav svoj zivot provode medju knjigama, ne bi pocrveneo od stida kad bi ga uporedili sa njim, jer bi sam sebi izgledao kao da spava i besposlici ?
20. Nesto sam oduzio ovo pismo, iako sam nameravao da napisem samo ono sto si zeleo da znas, naime, koje je knjige moj ujak ostavio za sobom; ipak, verujem da ti ovi moji podaci nece biti manje prijatni od samih knjiga koje je napisao, buduci da bi te mogli ne samo podstknuti da ih procitas, nego ce mozda u tebi probuditi zelju da i sam napises ponesto, ugledajuci se na njega i u teznji da mu budes slican. Budi mi zdravo !
[freske iz Livijine vile u Rimu]
No comments:
Post a Comment