Gaj Plinije Mladji i Kalpurnija

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju Hispulu

1. Posto si primer ljubavi kojom volis svog najboljeg brata isto tako nezno kako on voli tebe, i posto njegovu kcer volis kao svoju, i ne predstavljas samo ljubav tetke nego joj zamenjujes pokojnog oca, ja ne sumnjam da ces se u najvecoj meri radovati kad ti kazem da je dostojna oca, dostojna tebe, dostojna svoga dede. 2. Veoma je osetljiva i besprekornog ponasanja. Voli me, sto je znak njene cestitosti. Pored toga se bavi knjizevnoscu, a tu je ljubav stekla uz mene; ima moje knjige, proucava ih, pa ih uci i napamet. 3. Kako je zabrinuta kada vidi da cu se pojaviti pred sudom, i kolika je radost obuzima kad zavrsim ! Svuda razmesta ljude da joj jave kako su mi slusaoci odobravali i kakav rezultat sam postigao u parnici. Kad nesto recitujem, ona sedi iza zavese i  pazljivo slusa kako me ljudi hvale. 4. Peva cak i moje stihove i uz to svira na kitari; nijedan umetnik ije je ucio tome, vec ljubav, koja je najbolja uciteljica.
5. Zbog svega toga se sasvim pouzdano nadam da ce izmedju nas postojati vecna i jos veca sloga iz dana u dan. U stvari, ona ne voli moju mladost ni moju lepotu, jer sve to polako nestaje i stari, vec moju slavu. 6. Ne moze ni biti drugacije kod zene koju su tvoje ruke podigle, koja se obrazovala po tvojim savetima, koja u tvojoj  kuci nije videla nista drugo osim vrline i postenja i koja se, tako reci, naucila da me voli na osnovu svega sto si joj ti o meni govorila. 7. Buduci da ti svoju majku postujes kao svoju, zauzela si se smesta i za moje obrazovanje jos u prvim godinama moga zivota, hvalila si me vec i vec tada predskazivala da cu biti onakav kakvog me sada moja zena vidi. 8. Zahvaljujemo ti se, dakle, oboje, prosto takmiceci se ko ce to uciniti vise, ja sto si mi dala moju Kalpurniju, ona sto si joj dala njenog Plinija, kao da si jedno za drugo izabrala. Budi mi zdravo !

Ovo je pismo broj 19. iz knjige IV Plinijevih pisama uz koje je profesor Branko Gavela dodao belesku : Kalpurnija Hispula (Caplurnia Hispula), kcerka Kalpurnija Fabata, treca Plinijeva zena. Pratila ga je u Bitiniju, gde je Plinije vrsio duznost carskog namesnika. Medjutim, da je doslo do neke greske vidi se  iz sadrzaja pisma : Plinije ovde nije pisao svojoj zeni vec o svojoj zeni - pismo je bilo upuceno zapravo njenoj tetki koja ju je odgajala. Dakle, Kalpurnija Hispula bila je tetka trece Plinijeve zene koja se medjutim takodje zvala Kalpurnija. Ovu svoju zenu Plinije je veoma voleo, moglo bi se cak reci da je bila ljubav njegovog zivota.  Bila je dobra i nezna, volela je knjizevnost a njemu samom iskreno se divila ; pri svemu tome jos je poticala iz kraja iz kog je i on sam poticao i iz porodice koju je veoma voleo.

Slede pisma koja su upucena Kalpurniji, Plinijevoj zeni; to su predivna, kratka ali neizmerno nezna pisma iz kojih se moze dodatno nazreti Plinije kao covek ali i nacin na koji su funkcionisali bracni odnosi kod nekih Rimljana. Istovremeno znacajno je to da su ova pisma uvrscena u njegovu prepisku i time postala mozda prva - ili medju prvima - ljubavna pisma koja su sacuvana i objavljena i to za Plinijeva zivota !

Gaj Plinije pozdravlja svoju dragu Kalpurniju

1. Nikad se nisam vise zalio na svoju prezauzetost, koja mi nije dozvolila da te ili otpratim kad si odlazila u Kampaniju radi lecenja, ili da smesta krenem za tobom, posto si otputovala. 2. Jer, sada narocito zelim da budem zajedno s tobom, da bih se svojim ocima mogao uveriti kako stices novu snagu, kako jaca tvoje nezno telo, najzad, da bih video da li ti skode zabave zivota u polju. 3. I da si sasvim zdrava, tvoje odsustvo zadavalo bi mi brige. Jer coveka uznemirava i zabrinjava ako neko vreme ne zna nista o osobi koju tako iskreno voli. 4. Sada, kad si ovako daleko od mene, povrh toga jos i bolesna, briga za tvoje zdravlje mnogo me uznemirava. Plasim se svega, pada mi na um sve moguce, i, kao sto se desava sa zabrinutim ljudima, ja se zadrzavam upravo na onome za sta se iz sve duse molim da se ne desi. 5. Stoga te utoliko usrdnije molim da mi svakog dana olaksas brigu ponekim pismom. Bicu sigurniji dok citam, a kad pismo budem procitao ponovo cu strepeti. Da si mi zdravo!

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju

1. Pises mi da te tesko pogadja sto nisam s tobom i da su ti jedina uteha moja pisma, koja cesto primas i stavljas na mesto gde bi trebalo ja da budem. 2. Milo mi je sto osecas da me nema, milo mi je, takodje, sto nalazis utehu u pismima. Ja stalno citam tvoja pisma i neprestano ih ponovo uzimam u ruke kao da su tek stigla. Ali onda me jos jace obuzima zelja za tobom. 3. Jer ako su mi tvoja pisma tako draga, koliko bih tek bio srecan da te cujem kako govoris ! Ipak, pisi mi sto cesce mozes, iako mi to pricinjava isto toliko zalosti koliko i radosti. Budi mi zdrava !

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju

1. Neverovatno je koliko me obuzima zelja za tobom. Razlog tome je, pre svega, moja ljubav, a zatim sto nismo navikli da budemo odvojeni. I zato provodim veci deo noci bez sna, s tvojim likom pred sobom, zato me danju moje noge same vode pred tvoju sobu u vreme kad sam te obicno posecivao. Zato sam bolestan i tuzan, pa se vracam sa praga tvoje sobe kao odbijeni ljubavnik. Jedno jedino vreme je bez ovih muka : kad se pred sudom bavim parnicama svojih prijatelja. 2. Sama proceni kakav je to zivot, kada trazim odmora u radu, a utehu u jadu i brigama. Budi mi zdravo ! 

Da bi se prica o Pliniju i Kalpurniji zaokruzila evo i dva pisma koja je Plinije napisao jedno za drugim (VIII - 10 i VIII-11) Kalpurniji Hispuli, tetki svoje zene i Fabatu njenom dedi, sa kojim je inace vodio cestu prepisku : pored ostalog Fabat se brinuo i o imanjima koje je Plinije u rodnom mestu posedovao.

Gaj Plinije pozdravlja Fabata, dedu svoje zene 

1.  Ukoliko vise zelis da vidis svoje praunuke, utoliko ces biti tuzniji kada cujes da je tvoja unuka imala spontani pobacaj. U svome mladalackom neiskustvu nije znala da je trudna, pa je tako zaboravila ponesto cega trudne zene moraju da se cuvaju i ucinila ono sto je trebalo da zaboravi. Tu neporeznost je platila skupo i pri tome je njen zivot bio u najvecoj opasnosti. 2. Prema tome, mora biti vrlo tesko sto ces u svojoj starosti biti lisen potomstva koje je tako reci vec zivelo za tebe, ali moras biti i zahvalan bogovima sto su ti, zasada uskrativsi praunuke, sacuvali unuku, u nameri da ti ih vrate, jer nam ova trudnoca, mada se nesrecno zavrsila, ipak ostavlja nadu za njihovo rodjenje. 3. Istim recima sada hrabrim, teskim, sokolim i tebe i sebe. Jer ni ti zudnije ne zelis praunuke nego sto ja zelim decu, pre svega zato sto mislim da cu im ostaviti otvoren put do pcasnih sluzbi, ime nadaleko poznato i plemstvo koje nije tek odskora steceno. Neka se samo rode i neka ovu nasu tugu pretvore u radost i veselje ! Budi mi zdravo !

Gaj Plinije pozdravlja dragu Hispulu

1. Kad razmisljam o tvojoj ljubavi prema kceri tvoga brata, o ljubavlju neznijoj od materinske, uvidjam da treba da pocnem prici od kraja, da se ne bi najpre obradovala, a posle rastuzila. Pa ipak se plasim da ce te posle radosti ponovo obuzeti strah i da ces se usred radosti, sto je tvoju necaku mimoisla velika opasnost, ujedno i prestrasiti pri pomisli da se nalazila u takvoj opasnosti. 2. Sad je vec vesela i vec se vratila i sebi i meni; pocinje da se oporavlja i, oporavljajuci se, ponovo odmerava opasnost u kojoj se nalazila. Bila je u velikoj opasnosti, neka nam ta rec ne donese neku nesrecu, ali ne svojom greskom, za to je pomalo bila kriva njena mladost. Otuda i njen pobacaj i tako je stekla ovo tuzno iskustvo trudnoce o kojoj nista nije znala. 3. Zato, mada ti to nije uteha da ublazis bratovu tugu zbog neostvarene zelje za unucetom ili unukom, pomisli, ipak, da je ta sreca samo odlozena, a ne izgubljena zauvek, buduci da je spasena ona koja moze da nam pruzi jos nade za to. Ujedno objasni taj nesrecni slucaj svome ocu, posto zene to lakse mogu da razumeju. Budi mi zdravo ! 

Nazalost, Plinije Mladji i njegova Kalpurnija nikada nisu imali dece, sto je jedina senka na ovome inace izuzetno sretnom braku. U pismu njenom dedi Fabatu, a i u onom njenoj tetki Hispuli, Plinije pominje, sa puno takta i osecaja mere (sto se primecuje i u blagoj razlici u obracanju njemu i njoj) sta se desilo i govori da je greska bila u mladosti i neznanju njegove mlade zene; trebalo bi napomenuti da je u trenutku vencanja Kalpurnija imala svega cetrnaest godina, sto je za to vreme bilo sasvim normalno ali sto je moglo dovesti do ovako tuznog razvoja situacije, jos tuznijeg kada se zna da je prethodne dve svoje zene nesretni Plinije sahranio a da ni sa njima nije imao dece.

Photos : By mharrsch 

from : Museo Archaelogico di Napoli