1. Oslobodi vec jednom moje jedanaesterce od reci koju su dali nasim zajednickim prijateljima obecavajuci im tvoje spise. Svaki dan se pozivaju na to i zahtevaju, tako da vec postoji opasnost da ce ih morati iznuditi putem parnice. 2. Ja sam medju onima koji odugovlace sa izdavanjem svojih dela, ali ti si me nadvisio svojim oklevanjem i svojom sporoscu. Zbog toga, ili vec jednom savladaj svoju neodlucnost, ili se cuvaj da te tvoje knjige ne izvucem iz tebe besom i svadjom mojih jamba, posto ih moji jedanaesterci nisu mogli izmamiti slatkim recima. 3. Tvoje delo je vec zavrseno i svrseno, i , ako ga budes jos vise doteravao, nece biti nista sjajnije, nego ce biti gore. Dozvoli mi da vidim tvoje ime u naslovu, daj da mogu slusati kako se knjige moga dragog Trankvila prepisuju, citaju, prodaju. Opravdano je, posto se toliko volimo, da i ti meni priredis isto uzivanje, kao sto sam i ja tebi. Budi mi zdravo !
Gaj Svetnije Trankvil bio je Hadrijanov sekretar (sa tog mesta otpusten, pored Septicija Klara i iz istih razloga, oko 122. godine) i Plinijev veoma blizak prijatelj, sto se vidi vec i po tonu kojim je ovo pismo pisano. Svetonije je danas najpoznatiji kao istoricar koji je napisao cuvene biografije dvanaest careva (De vita caesarum), neizbezne za svakoga ko je zainteresovan za istoriju Rima, i pored traceva i senzacionalizma Svetonijevog dela (ili upravo stoga;). Pisao je jos o slavnim ljudima (De viris illustribus), slavnim retoricarima (De Claris Rhetoribus), pesnicima (De poeta) i istoricarima (De historicis) ; mnoga njegova dela su medjutim tokom vremena izgubljena, medju njima i Zivoti poznatih rimskih prostitutki ;)
Plinije se kao senator, obrazovan covek, pravnik i govornik druzio sa mnogim poznatim ljudima svoga vremena; od istoricara, pored Svetonija, prijatelj mu je bio takodje i veliki Tacit, uz Tukidida svakako najznacajniji istoricar antickog sveta. Plinijev ujak, koji ga je i usvojio, Plinije Stariji, takodje se bavio pisanjem istorije a prijatelji su i samog Plinija Mladjeg nagovarali da se poduhvati takvog zanimanja. U jednom pismu Plinije odgovara na ovakva prijateljska nagovaranja ovim recima, kojim razmatra ujedno i odnos govornistva i istorije :
8. Sa devetnaest godina poceo sam da nastupam kao govornik na forumu, a tek sada, ali kao kroz maglu, vidim sta znaci biti govornik. 9. a sta ce biti kad se ovom teretu pridruzi jos jedan ? Govornistvo i istorija imaju mnogo cega zajednickog, ali je jos vise onog sto je kod njih razlicito, cak i u onome sto im je na izgled zajednicko. I govornik i istoricar pricaju, ali uvek na drugi nacin : istoricar moze da upotrebi ponekad kakav ruzan, prljav i prostacki izraz, dok kod govornika mora biti sve probrano, uzviseno i dostojanstveno. 10. Istoriji su cesto dovoljne kosti, misici i nervi, dok govornistvu privlace neke grive i kreste; istoricar se ljudima vise dopada ako je snazan, gorak, nametljiv, a govornik treba da bude privlacan, nezan i prijatan; dakle, drukcije reci, drukciji ton, drukcija konstrukcija. 11. Jer veoma mnogo znaci, kao sto kaze Tukidid, da li je nesto napisano za potomke, ili predstavlja samo pokusaj za dobijanje nagrade. drugo je govornistvo, a prvo istorija.
Iz tih razloga ne mogu da se odlucim da dve nejednake, a samim tim vec razlicite struke, buduci da je svaka za sebe veoma vazna, sjedinim i pomesam; jer bi me takvo mesanje mozda i prevarilo da u jednoj struci radim ono sto bi trebalo da radim u drugoj.
U ucenim krugovima starog Rima se smatralo, po uzoru na Kvintilijana, da je istorija neka vrsta posrednika izmedju govornistva i pesnistva - ona je manje ostra od govornistva a stvarnija od poezije.
[freske su iz malog mauzoleja S. Statilija Taura, sada u Nacionalnom muzeju Rima]
No comments:
Post a Comment