[Mitologija : osnove] Muze

iz : Recnik grcke i rimske mitologije, Dragoslav Srejovic i Aleksandrina Cermanovic

Devet Zevsovih i Mnemosininih kceri :

[Mnemosina je titanka, kci Urana i Geje, personifikacija pamcenja; Zevs se priblizio Mnemosini u Eleuteri i devet noci ostao sjedinjen sa njom. U blizini Olimpa ona je onda njemu rodila devet kceri, devet muza koje ce opevati slavu svog oca i ostalih bogova. Najcesce je postovana sa svojim kcerkama. U Trofenijinevom prorocistu u Lebadeji, nalazio se izvor Secanja (Mnemosina) i Zaborava (Leta)]

1. POLIHIMNIJA (= bogata himnama)

2. KLIO (= ona koja slavi)

3. MELPOMENA (= pevacica)

4. TALIJA (= svecana)

5. URANIJA (= nebeska)

6. ERATO (= ona koja izaziva ceznju)

7. TERPISHORA (= igracica)

8. EUTERPA (= ona koja razgaljuje)

9. KALIOPA (= lepoglasna)

Muze su rodjene nedaleko od vrha Olimpa. Tu, kraj dvorova harita i Himerosa, one su imale divnu palatu i mesto za igru; odatle su odlazile svom ocu na Olimp, uz pesmu od koje se orila cela zemlja. I u Beotiji, na vrhu Helikona, muze su igrale oko Zevsovog zrtvenika i svoja nezna tela kupale u vodama Permesa, Hipokrene i Olmeja.. Njihova pesma u slavu Zevsa i ostalih bogova ne prestaje ni nocu.

Muze prilaze i ljudima da im objave prave istine, ali i mnoge lazi slicne istini. One pesnicima ulivaju bozansku pesmu da slave buducnost i proslost, svoj pogled zadrzavaju i na po nekom kralju, a po njegovom jeziku nakapaju slatku rosu da bi mu sa usana tekle medene reci. Srecan je svaki onaj koga muze zavole, jer tad izgovara najlepse besede i sposoban je da peva o slavi drevnih junaka i blazenim olimpskim bogovima. Najcuveniji mitski pevaci sinovi su pojedinih muza (na primer Orfej).

Pripoveda se da su muze Harmonijine, Apolonove ili Uranove i Gejine kcerke. Prema beotskom mitu, najpre su bile tri muze :

1. MELETA (vezba)

2. MNEMA (pamcenje)

3. AOIDA (pevanje)

Jedan Makedonac, po imenu Pijer, nije dosao do Helikona i uveo kult devet muza. Neki kazu da je Pijer imao devet kceri, devet laznih muza, koje su se takmicile sa pravima.

Muze pevaju uz Apolonovu svirku i razgaljuju srca bogova na Olimpu. Osim na Helikonu, muze cesto borave u Pijareji i na podnozju Parnasa, kraj izvora Kastalije. Ovde ih u pesmi i igri predvodi Apolon, a u zimskim mesecima pridruzuju se i Dionisu.

Muze strogo kaznjavaju one koji se drznu da se sa njima takmice u pevanju. Tako su Pijaride, posle takmicenja sa muzama, pretvorene u ptice, sirene su ostale bez peraja, a pevac Tamirij je izgubio ocni vid i dar pevanja.

Pesnik se obraca muzama da mu daju nadahnuce i besmrtnost, a filozofi ih mole za dobre ideje. Tek kasnije je za svaku od muza vezana odredjena stvaralacka delatnost i pridodati su im odgovarajuci atributi :

ERATO sa zicanim instrumentom u rukama postaje MUZA LIRSKE POEZIJE, posebno ljubavnog pesnistva;

EUTERPA, MUZA SVIRANJA NA FRULI, prikazana je sa dvojnicama;

KALIOPA, sa svitkom i pisaljkom, NADAHNJUJE EPSKO PESNISTVO I NAUKU

KLIO, sa poluotvorenom knjigom u rukama, postaje MUZA ISTORIJE

MELPOMENA, MUZA PEVANJA I TRAGEDIJE, drzi u ruci tragicnu masku, Heraklovu batinu i venac vinove loze.

POLIHIMNIJA, MUZA HIMNI, predstavljena je bez atributa, uvek zamisljena i ozbiljna.

TERPISHORA, MUZA IGRE, prikazana je sa lirom ili plektronom.

TALIJA, MUZA KOMEDIJE, okarakterisana je komicnom maskom, vencem od brsljana i krivim stapom.

URANIJA, MUZA ASTRONOMIJE, prikazana je sa globusom.

Muze su prvobitno bile nimfe izvora i potoka, ali su vremenom postale bozanstva pesme i poetske inspiracije jer se verovalo da tekuca voda daje prorocko nadahnuce, odnosno da iz proricanja nastaje poezija. U svetilistu muza na Helikonu priredjivane su svake pete godine velike svecanosti, sa muzickim takmicenjima (Muzeja). Kult muza je vezan za sva mesta gde se neguju nauka i umetnost  - za skole, gimnazije i filozofske krugove. Na ovim mestima su postavljane statue muzama.

U likovnim umetnostima muze su predstavljane na vazama crno i crvenofiguralnog stila, ali se tek od helenisticke epohe prikazuju i u monumentalnoj umetnosti. 

Pored svega navedenog poznato je i to da je Herdotova Istorija podeljena na devet delova koji nose imena muza; i vise od toga ponegde se kaze da se ovo delo i zvalo nekada "Muze". Evo sta je o tome imao da kaze Milan Arsenic, prevodilac Herodotove Istorije sa starogrckog na srpski jezik u izdanju iz 1959. godine :

Vergilije i muze, Bardo muzej u Tunisu

Svaka knjiga ovog Herodotovog dela nosi ime jedne od muza, pa je ono zato, prema vizatinskom gramaticaru svidi (10 vek n.e.), i nosilo ime "Muze", iako je bilo poznatije pod imenom Istorije. Podela dela prema muzama ne potice od samog Herodota, nego je nastakla kasnije, verovatno jos pre aleksandriskog vremena (pre poslednje cetvrtine 4. veka pre n.e.). Misli se da je podela izvrsena u znak postovanja prema nenadmasnom geniju i omiljenom pripovedacu Herodotu. Ali ta podela prema muzama prilicno je nezgodna, jer cesto rastavlja delove koji cine organsku celinnu, dok, s druge strane, povezuju one koji nemaju medju sobom nikakve organske veze. Poznati helenski pisac Lukijan, iz Samostate, (rodjen oko 120 god.n.e.) prica da je Herodot procitao svojih devet knjiga Istorije pred slusaocima u Olimpiji, i da su odusevljeni slusaoci dali delu simbolico ime "Muze".

Vise o muzama : http://www.theoi.com/Ouranios/Mousai.html