 |
| Priredila, prevela i predgovor napisala Sladjana Milinjovic |
IV
Hvala ti, sto si tako bezbrizan, sebi toliko dopustas,
pa se ne prepustih naprasno nedolicnoj gluposti.
I neka ti je vise do bludnice sto se pod teretom prediva klanja(1)
nego do Sulpicije, cerke Servija !(2)
Zabrinuti su za mene oni kojima najvise zadaje bola,
nedostojnoj postelji predaja moja.
(1) Na ovom mestu bilo je nemoguce u potpunosti izraziti bogatstvo izraza Sulpicijine srdzbe i gadjenja. Osim sto scrotum doslovno znaci bludnica, kurva tu je i razlika u karakteristikama spoljnog izgleda : ugledne rimske gospodje nosile su stolu, a obican, prost svet togu kao gornju haljinu; a narocito je tesko prevesti izraz presumque quasillo u znacenju onaj koji mora tkati, niska roda, los covek koji nalazimo i kod Tibula (4,10,3) i Propercija (4,5,7,37)
(2) "Sulpicija, cerka Servija", predstavlja formu u kojoj su se izrazavali patriciji, odnosno rimska aristokratija; tim visokim stilom jos jednom se izrazava razlika mevericibus et servis.
V
Brines li, Cerinte, neznom brigom o svojoj devojci ?
Posto mi je malaksalo telo iznurila groznica ?
Ah! Inace, ja zelela ne bih da tuzne boljke pobedim,
da ne mislim da je i tebi do toga stalo.
A sta bi mi i vredelo da bolesti svladam, kad ti
mozes ravnodusnoscu svojom naneti mi bol ?
VI
Nekada ti nikada ne budem, svetlosti moja, tako zarka zudnja,
kao sto, cini se, bejah jos pre neki dan.
Ako sam ista zgresila zbog mladosti luda,
zbog cega bih priznala da kajem se vise,
Nego sto te sinoc ostavih samog,
zeleci da sopstvenu prikrijem strast.
Sulpicija i njen Cerint (Sladjana Milinkovic)
Cinjenice iz Sulpicijinog zivota zivota nalazimo u njenoj vlastitoj poeziji. Citamo da se zali na Mesalino uplitanje u njen zivot (3.14.5); rasrdjena je zbog emotivne veze njenog voljenog sa robinjom; u stihu 3.16.4 dici se svojim aristokratskim poreklom, buduci da je cerka Servija Sulpicija Rufa. Ovaj podatak predstavlja osnov za zakljucak da je Sulpicijin otac bio sin cuvenog rimskog sudije istog imena, koji je bio Ciceronov prijatelj. Sulpicije Ruf Mladji je bio konzul 51. godine pre n.e. a pre toga proslavljeni besednik. sacuvana je prepiska u Cicerona iz koje saznajemo da je 62. godine pre n.e. optuzio Lucija Murenu za podmicivanje na izborima za konzula. Pedesetih godina pre nove ere Ciceron ga favorizuje kao potencijalnog treceg muza za svoju cerku Tuliju, neprestano isticuci i hvaleci njegovu marljivost i dobar karakter. Na osnovu toga proizilazi da je Sulpicijina majka Valerija, sestra Marka Valerija Mesale Korvina, cuvenog govornika i politicki istaknutog i uvazenog rimskog aristokrate, koji se istakao i svojim vojnim poduhvatima u vreme Bruta, Antonija i Oktavijana. Takodje je bio cuven i kao knjizevni patron i zastitnik mnogih poeta, medju kojima i Tibula, a kasnije i Ovidija. Ne zna se tacno kada je Servije mladji umro, ali se zna da je bilo neobicno sto je njegova supruga odlucila da se ne uda ponovo, sto navodi na zakljucak da je zivot izgubio relativno mlad. U tom slucaju postoji mogucnost da je Sulpicijin ujak, Mesala Korvin, igrao veoma vaznu ulogu u Sulpicijinom zivotu, makar kao zastitnik svoje necake. Medjutim, izneseni podaci nisu korisni samo za osvetljavanje biografije ove rimske pesnikinje. Prihvatajuci ih kao tacne, zaista je tesko odupreti se izazovu da se Sulpicijina poezija posmatra kao ujacki uslovljena, i od njegove strane protezirana.
Sulpicijine pesme upucene su izvesnom Cerintu, sto je pseudonim poput Katulove Lezbije, Propercijeve Cintije i Tibulove Delije. Ovakvo prikrivanje identiteta predmeta ljubavi bilo je omiljeno u rimskih elegicara. Kao i ostalo, i ovo prikrivanje u osnovi ima odredjeno geografsko i knjizevno opravdanje. Grad Kerint na severoistocnoj obali Eubeje, koji pominje Homer u Katalogu brodova, bio je otadzbina argonauta Kantosa, koji se nikada nije vratio kuci, vec je skoncao daleko od domovine, cak u Libiji. Psudonim bi mogao imati i znacenje od miloste, te je tako mogao da bude izveden od grcke reci sa znacenjem onaj koji se hrani maticnim mlecom - koju je gotovo nemoguce prevesti, ali je konotacija jasna imajuci u vidu da je maticni mlec najdragoceniji i najhranljiviji proizvod meda, kojim i pcele hrane svoje mlade.
U vreme renesanse pojavilo se jos jedno tumacenje na osnovu kojeg ime Cerint predstavlja u stvari igru reci koja je u vezi sa mladim Markom Cecilijem Kornutom, koji se u to vreme tek ozenio i koji je mogao biti uzrok Sulpicijine tajne ljubavi. Jer i Propercijeva Cintija i Katulova Lezbija zapravo su bile ugledne, udate Rimljanke, pa su zbog toga i u pesmama bile zaogrnutepseudonimom. U prilog ovoj pretpostavci ide i cinjenica da je Kornut pripadao Tibulovom krug i da ga sam pesnik pominje u svojim stihovima (Tibul 2.2 i 2.3). Medjutim, sve ovo su tek spekulacije i jedino se sa sigurnoscu moze reci da proucavaoci jos uvek nisu pronasli dovoljno argumenata na osnovu kojih bi se mogao utvrditi pravi identitet Cerinta.
Sa druge strane, malo je verovatno da Sulpicijina poezija slika istinitu zivotnu romansu. Rimski elegicari veoma su malo paznje poklanjali doslednom prikazivanju sopstvene ljubavi, pa proucavaocima autobiografski podaci nisu bili od nekog veceg znacaja. U rimskoj ljubavnoj elegiji, iako subjektivnoj (u odnosu na grcke uzore), postoji licno i pojedinacno, ali i opste i tipsko, a cesti su i mitoloski elementi. Kod Sulpicije, medjutim, nalazimo biografske elemente koji su istorijskki potvrdjeni. Ona svojom senzibilnom otvorenoscu i emotivnom iskrenoscu navodi na zakljucak da njene elegije sadrze relevantne biografske podatke, sto ipak ne pomaze mnogo u razotkrivanju identiteta njenog voljenog Cerinta. Stoga su i do sada zaludni bili svi pokusaji modernih proucavalaca da rekonstruisu ljubavni zivotopis antickih pesnika na osnovu njihovih pesama.
