Sulpicija - elegije I, II i III

Priredila, prevela i predgovor napisala Sladjana Milinjovic

Iz uvoda :

Znamo da su mnoge zene pisale poeziju u antickom Rimu, ali je do nas stigao samo rad jedne od njih - pesnikinje Sulpicije, necake uvazenog Valerija Mesale Korvina, literarnog mecene i zastitnika Tibula. To je, verovatno, razlog zasto je Sulpicijino stvaralastvo od sest (pouzdano) njenih elegija sacuvano kao deo Corpus Tibulianum u kom se, osim Tibulovih, nalaze i pesme drugih stvarala koji su pripadali Mesalinom krugu. Sulpicijini stihovi omogucavaju nam da cujemo i zenski glas I veka nove ere, glas iz vremena Avgustovog kulturnog programa ciji su najznacajniji predstavnici bili Horacije i Vergilije.

I

I napokon dodje ljubav ! Takva, da bi me vise bilo sram
        da je prikrijem, nego je kome otkrijem.
Kiteranka (1) je njega (2), mojim pesmama umoljena,
        donela i u nedra moja spustila.
Obecano ispuni Venera : o mojoj neka sreci prica,
        ko svoje srece imao nije.
Ja necu dati da mi pisma (3) pecate (4), jer ne zelim
        da ih cita ko, pre voljenog mog.
Al' prija mi sto zgresih ! Zarad dobra glasa
        da se krijem, mrsko mi. Nek se prica :
               da jedno smo drugom pristajali.

(1) Kiteranka je epitet grcke boginje ljubavi Afrodite koja je pandan latinskoj Veneri. Nadimak dobija po mestu rodjenja, ostrvu Kiteri koje se nalazi kod jugoistocnog rta Peloponeza. Sulpicija je ovde cak poistovecuje sa Kamenom - rimskom boginjom pesme i poezije, odnosno sa jednom od Muza - Erato, zastitnicom ljubavne pozije, koja je nadahnula njene stihove.
(2) Illum (njega) odnosi se na sulpicijinog dragog, cije ime saznajemo iz druge i pete pesme (Cerint)
(3) U originalu stoji tabella - rec je o drvenim tablicama presvucenim slojem voska na kojima je pisana, odnosno grebana svakodnevna prepiska : pisma, nacrti, spiskovi i slicno.
(4) U  svrhu pecacenja koriscena je posebna vrsta voska kojom su povezivane tablice.


II

Tu je i nemili moj rodjendan(5), koji na dosadnom selu
      i to bez Cerinta(6), tuzna, imam da provedem.
Sta je od grada sladje ? Zar devojci pristoji seoska vila
      i reka ledena sred Aretinskog polja ?
Vec se umiri, Mesala(7), jer odvise nada mnom bdis,
      Nije uvek, strogi rodjace, zgodno vreme za put
Ja, oteta, ovde ostavljam dusu i razum sudiji mom,
       ako mi i ne dozvoljava da budem sto jesam.

(5) u originalu stoji samo natalis a misli se na dies natalis. Ipak, nije u prvi mah jasno da li je rec o Sulpicijinom ili Cerintovom rodjenju, Tek iz Pesnikovog odgovora u Vencu saznajemo da je rec o Sulpicijinom rodjenju.
(6) "Bez Cerinta" je jos jedna indikacija da je rec o Sulpicijinom rodjenju.
(7) Ujak Mesala - Valerije Mesala Kkorvin (64 g. p. n. e - 8 g.n.e.) - istaknuti vojskovodja, govornik, drzavnik, zastitnik umetnosti, brat Sulpicijine majke i njen tutor.


III

Znas li kakav je teret pao sa srca devojci ?
      Mogu biti u Rimu za svoj rodjendan !
Hajde da svi zajedno proslavimo taj dan,
       koji ti se sada, iznenada, hitro priblizava.