Posto se tako poklopilo da su poslednja dva posta imala veze sa Cezarom odnosno cezaroubicama i njihovom novcu, evo prilike da se prenese i deo onoga sto je istoricar i Hadrijanov sekretar Gaj Svetonije Trankvil o njemu napisao. Knjiga koju pri tome koristim jeste ono malo Deretino izdanje 12 rimskih careva gde su Svetonijeve biografije znatno skracene i u stvari predstavljaju samo izbor. Prevodilac je Nikola Sop.
U svojoj sesnaestoj godini izgubio je oca. Sledece godine postao je Jupiterov svestenik. Rastavio se od svoje zene Kosucije, koju je ozenio vrlo rano i uzeo Korneliju, kcerku konzula Cine, koja mu je uskoro rodila kcer Juliju. Diktator Sula uporno je nastojao da ga od nje odvoji, ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Zbog toga je Cezar kaznjen oduzimanjem svestenicke casti, lisenjem zeninog miraza i sviju porodicnih prava. Bio je prisiljen da se krije. I premda je sve vise patio od groznice, koja ga je hvatala svaki cetvrti dan, morao je svake noci da menja svoje skloniste i da potplacuje spijune da ga ne prokazu. Najzad je pomilovan, na molbe vestalki i svojih rodjaka, Mamerka Emilija i Lucija Kote. Poznata je cinjenica da je Sula na tolika i uporna navaljivanja svojih najboljih prijatelja i najuglednijih ljudi , ipak na kraju udovoljio njihovoj molbi i tom prilikom svecano izjavio, bilo onako nasumice , ili u nekom nadahnucu : "Neka im bude. Eto im ga; samo neka znaju da ce taj, za koga se sada toliko zalazu, biti jednom na propast optimata, jer se u Cezaru krije mnogo Marija".
Vojsku je sluzio najpre u Aziji, pod vodjstvom pretora Terma. Kad ga je ovaj poslao po brodovlje u Bitiniju, zadrzao se tamo kod kralja Nikomeda. Suskalo se da mu se tada Cezar podao. taj glas utvrdio se jos vise kada se saznalo, da je posle nekoliko dana opet posao u Bitiniju da utera neki novac, sto ga je dugovao nekom svom klijentu slobodnjaku. Ostalo vreme svoje vojne sluzbe proveo je mnogo uspesnije. U vojnom pohidu na Mitilenu Termo ga je odlikovao hrastovim vencem za gradjanske zasluge.
Sluzio je i na siciliji, pod Servilijem Isaurikom, ali kratko vreme. Kada je cuo za smrt sulinu, pozurio je u Rim, ocekujuci, osim ostalog, i nove razmirice, koje je raspirivao Marko Lepid. Premda ga je Lepid mamio velikim ponudama, ipak je odbio njegovo prijateljstvo, ne pouzdavajuci se u njegove sposobnosti i smatrajuci da prilike nisu tako povoljne, kako se u javnosti mislilo. Ali, kad se utisala gradjanska pobuna, on optuzi za globljenje Kornelija dolabelu, bivseg konzula i coveka koji je slavio trijumf. Kad je ovaj proglasen nevinim, Cezar se sklonio na Rod, da izbegne mrznji i da tamo u dokolici i tisini slusa Apolonija Molona, tada najcuvenijeg ucitelja govornistva. Vec je bila zima, kad je tamo otisao. Negde oko ostrva Farmakuze zarobe ga pirati. Ogorcen zbog toga morao je da ostane kod njih oko cetrdeset dana. S njime je ostao samo jedan lekar i dvojica sluga, jer su ostali pratioci, cim je zarobljen, odmah otisli da nabave novac za otkupninu. Kad im je napokon isplatio pedeset talenata, iskrcali su ga na obalu. Na brzu ruku Cezar spremi flotu i smesta se dade za njima u poteru. Pohvata ih i kazni smrcu, kako im je, dok je bio zarobljen, cesce puta pripretio u sali. Bas je tada kralj Mitridat pustosio obliznje pokrajine. Da ne bi saveznike izlozio opasnosti, krene sa Roda u Aziju; skupi tamo vojsku , potisne iz provincije kraljeve namesnike i utvrdi vlast nad drzavama, koje su se vec kolebale.
Sluzio je kao kvestor u onostranoj Spaniji. Kad je po nalogu pretorovom, kao vrhovni sudija obilazio naselja rimskih trgovaca i resavao njihove sporove, na tom putu stigne u Kadiks. Spazivsi kraj Herkulova hrama kip Aleksandra Velikog, tuzno je uzdahnuo; i kao prekorevajuci se, sto do toga doba nije ucinio jos nista slavno, dok je Aleksandar u njegovim godinama vec bio pokorio jedan veliki deo zemljine kugle. Trazio je priliku da se sto pre vrati u Rim i tu okusa svoju srecu. Vracari su mu po jednom snu (sanjao je da je silovao majku) predskazali da ce vladati nad celom zemljom, jer majka, koju je u snu vidio pod sobom, nije drugo nego majka zemlja.
No comments:
Post a Comment