[Istorija] Svetonije o Juliju Cezaru - De vita Caesarum, deo drugi

preveo Nikola Sop

Evo u nekoliko reci, sta je sve ucinio kao vojskovodja u roku od devet godina. Pokorio je i ucinio rimskom provincijom celu Galiju, koja se prostire izmedju Rone, Rajne, Pirineja, Alpa i Gebena. tu ne racunam gradove, koji su vec bili u savezu i prijateljstvu sa rimskom drzavom. Nametnuo im je godisnji danak od cetrdeset miliona sestercija. Prvi je od Rimljana ucinio vojni pohod na Germane, cije se zemlje prostiru na desnoj strani Rajne. Provalio je u njihovu zemlju, presavsi preko mosta, sto ga je narocito podigao za tu priliku. Strahovito ih je potukao u nekoliko bitaka. Napao je i Britaniju, koja je dotle bila potpuno nepoznata. Svima pobedjenima nametnuo je velike poreze i uzeo taoce. U tolikim uspesnim pohodima samo je triput bio zle srece. na putu u Britaniju bura mu je unistila skoro celu flotu. Druga nesreca, to je poraz kod Gergovije u Galiji, gde mu je unistena jedna legija, a reca nesreca snasla ga je u Germaniji, kada su mu iz zasede ubijena dva legata.

Za njega kazu da je bio visoka stasa, beo u licu i skladno gradjena tela. Obrazi su mu bili nesto puniji, sve do pred kraj zivota, kada je poceo da pati od padavice i od tako nemirnih snova, da se cesto budio iz sna sav uzasnut. Dvaput ga je bas za vreme samog prijema, uhvatio epilepticni napad. Telo je negovao vrlo brizljivo. Sisao se i brijao uvek sa najvecom paznjom. Cak je posle brijanja cupao zaostale dlake. Tako pricaju neki koji su to podrugljivo iznosili. Vrlo je tesko podnosio celavost, koja je bila predmetom mnogih sala i izrugivanja. Da bi pokrivao celu, prebacivao je kosu s potiljka na teme. Narod i senat obasuli su ga mnogim pocastima. ali se ni jednim odlikovanjem nije toliko koristio, koliko odlikovanjem da uvek moze nositi na glavi lovorov venac. Kazu da je jako pazio i na odevanje. Njegova haljina bila je sva u naborima, koji su mu padali sve do ruku. Oko nje je vezivao pojas vrlo nemarno. Zato je Sula, kada bi savetovao optimate, cesce puta rekao : "Cuvajte se toga mladica , nemarno opasanog".

Stanovao je najpre u jednoj skromnoj kuci u suburskom kvartu. Ali kad je postao veliki svestenik, preselio se u drzavnu zgradu, kraj Svete ceste. Mnogi su za njega pricali da je jako voleo raskos i sjaj. uz velike troskove podigao je kraj Arecija jedan zamak; zatim ga porusio do temelja samo zbog toga, sto nije potpuno odgovarao njegovom ukusu. To je ucinio, i ako je jos bio slabog imovnog stanja.

Kazu da ga je u Britaniju odvukla nada da ce tamo naci dragog kamenja. Radovalo bi ga kad bi svojom rukom merio koliko je tesko. Dok je sluzbovao kao upravnik pojedinih pokrajina, uvek je za vreme jela imao dve trpeze. Jednu za lica otmenog i visokog porekla, a drugu za ona nizeg staleza i za ugledne mestane. U svemu se vrlo pazljivo i strogo drzao kucnog reda. Tako je bacio u okove pekara, sto je pred njim izneo bolji hleb, a gostima dao losiji. Sam je, bez icijeg zahteva, osudio na smrt nekog slobodnjaka, svoga ljubimca, sto je napastvovao zenu jednog rimskog plemica.

Nista ga nije tako sramotno zigosalo, kao njegova neprirodna veza sa kraljem Nikomedom. O toj sramoti govorilo se na sva usta. To dokazuju ovi stihovi iz Licinija Kalva : "Kralj Bitinije, to je Cezarov ljubavnik" . - U to vreme, kako prica Marko Brut, neki ludak, koji je smeo sve da kaze, pozdravio je pred jednim velikim skupom Pompeja kao "kralja" a Cezara kao "kraljicu". Kaj Memije otvoreno je izneo za njega da je sluzio Nikomeda za stolom, zajedno sa ostalom sluzincadi i evnusima i da mu je pruzio pehar vina na ocigled mnogih gostiju i rimskih trgovaca , cija imena podrobno navodi. Ni Ciceron nije cutao. U svojim pismima navodi da je Nikomedova posluga uvela Cezara u kraljevu spavacu sobu i da je tu lezao sa kraljem na zlatnoj postelji, pokriven grimizom. Tako je u Bitiniji izgubio svoju mladicku nevinost. I ne samo to. Jednoga dana, kada je Cezar branio u Senatu Nikomedovu kcerku Nizeju, iznoseci dobrocinstva, koja mu je kralj ucinio, Ciceron mu je upao u govor i rekao pred celim senatom. "Ta dosta vec sa tim obavezama. Svi znamo sta si ti njemu dao a sta on tebi ". Najzad, za vreme njegova trijumfa nad Galima, vojnici su uz ostale saljive pesme pevali i ovu bas bezobraznu :

Cezar je pokorio Galiju,
a Nikomed Cezara.
Cezar slavi trijumf sto je pokorio Gale,
a Nikomed, koji je pokoriop Cezara, ne slavi trijumf.