Propercijeve elegije

Sa latinskog preveli Gordan Maricic i Milica Kisic;  komentar G.Maricic

Goran Maricic o Properciju - biografija :

Sekst Propercije (Sextus Propertius, oko 50-15. g. p. n. e.) se najverovatnije rodio u Asiziju (Umbrija). Potice iz dobrostojece porodice koja je, medjutim, izgubila imetak kad je Avgust delio zemlju svojim veteranima. Buducem poeti umire otac. Majka se sa malim sinom seli u Rim u nadi da ce se Propercije jednog dana baviti advokaturom, poslom sigurnim i unosnim i u nemirnim vremenima. U sesnaestoj godini umire mu i majka. 

Propercije i Cintija u Tivoliju,Vinchon

U osamnaestoj upoznaje mladu robinju Licinu (Lycinna), koja ga poducava ljubavnim vestinama. Mohuce je da je ona bila u sluzbi zene sto ce Propercija "primorati" da se zauvek posveti poeziji. Cintija (pseudonim Hostije ili Roscije) je udata, starija, bogata i obrazovana. ali, pre svega, lepa i koketna. Strasna veza trajala je pet-sest godina, prekidala se (najduze na godinu dana) i obnnavljala. cini se da je Cintija, kao Katulu Lezbija, jedina remetila inace miran pesnikov zivot. 

Propercije je pripadao Meceninom knjizevnom krugu, poznavao Horacija, druzio se sa Ovidijem, hvalio Vergilijevu Enejidu. Cesto je poboljevao i umro mlad.

Autor je cetiri zbirke pesama, Elegiae, njih devedeset i dve na broju. Po Cintiji je nazvao prvu, objavljenu oko 28. godine. Njoj je posvecena i vecina pesama druge i trece knjige, kao i neke u poslednjoj, izdatoj najkasnije 16. godine. U ovoj, cetvrtoj zbirci, nalazi se cuvena "kraljica elegija" (regina elegiarum), u kojoj mrtva rimska matrona Kornelija zaziva svog muza. Tu su i neke etioloske elegije sa motivima iz rimske starine (nalik onim Ovidijevim, iz knjige Fasti), napisane pod uticajem nacionalnih ideala Avgustove politike. 

Kaze se da Propercijev stil odlikuju zgusnuta misao i jaka osecajnost, smeon jezik i osobena sintaksa u gipkim stihovima.

I,13

Po navici , Gale, moj ce te veseliti jad :
utece mi ljubav - ostah pust i sam.
Ali necu tvoje ponoviti reci :
Gale nek te cura ne prevari nikad !
Dok slava ti sjajnog zavodnika raste,
bezbriznim i kratkim vezama se das.
Namah ocajan ti si, ljuveni kinji te jad,
pod nogama gubis tlo i padas po prvi put.
Ona bice kazna za prezren bol drugi
jadnice ce mnoge osvetiti sama !
Na jeftine veze stavice ti tacku,
a da nove iskas kadar biti neces.
Ne rece mi prorok il glasina ruzna :
svedok bejah licno - mozes li poreci ?
Video sam licno, shrhanog te grli,
ridas, jadni Gale, a zagrljaj traje:
spreman si da umres za zudjene reci.
Sta bilo je potom, stid me je da kazem.
Da zagrljaj sputam ja kadar ne bejah :
mahnita vas potom obuzela strast !
Neptun, ni Enipej (1) ne ljubljase tako
Salmoneja (2) kcerku sto bez muke dobi.
Na Eti (3) Herakle vatren tako ne bi
kada Hebi prvi nauk slasti dade.
U jednom su danu ljubavi sve pale,
jer zezenu baklju podmetnu ti ona.
Tvoja obest stara nju muciti nece,
spasa od nje nema ; ljuveni plam pece.
Jupitera je vredna i lepa ko Leda,
ljupkija je ona nego kceri njene !
Inahove kceri (4) nadmasa po drazi,
Jupitera bi recju na ljubav podstakla.
A ti, od ljubavi posto najzad gines,
uzivaj : dostojniji prag pronaci neces.
Pa srecan budi jer nova te obuze ludost ;
koju god zazelis, nek svaka u zeni je toj !

(1)  Enipej je reka, a Hemonija staro ime za Tesaliju.

(2)  Sin eolov i brat Sizifov, elidski kralj Salmonej se uzoholio i dozvolio sebi da se poredi sa Zevsom. Vozio se kolima od bronze i bakra koja su pravila buku nalik grmljavini i bacao u nebo zapaljene buktinje da podrazavaju munje. Zevs je drznika ubio munjom i ovaj, od tada, u Tartaru ispasta sa ostalim zlocincima. Salmonejevu kci Tiru zavoleo je Posejdon i obljubio je u liku Enipeja. Ona mu je, docnije, rodila sinove Peliju i Neleja.

(3) Heba je kci Zevsa i Here, personifikacija mladosti, koja bogovima toci nektar. Smrtno ranjen, Herakle je sebi podigao veliku lomacu na tesalskoj planini eti. Dok je vatra plamtela, Zevs je munjom i oblakom vazdigao svog sina na nebo. Posle apoteoze, Herakle je dobio Hebu kao nagradu za sve svoje zemaljske patnje i kao zalog pomirenja sa Ggerom. 

(4) Danaide, pedeset kceri kralja Danaja, udale su se za mlade Argivce. Inah je osnivac i prvi kralj Arga.

 II, 13

Vrhovi strela persijskih (1) manje ostri su
od etrurskih kojim srce probi mi Amor.
Zabrani mi tanane da prezrem Muze
i u gaju Askre (2) nagna me da zivim.
Pijerski (3) me hrasti ne slede zbog pesme,
ja ne krotim zveri (4) iz Ismarskog dola, (5)
vec Cintiju stihom da zacaram treba :
tad slavniji bicu no Inahov (6) Lin. (7)
Ne divim se zenskoj lepoti i casti,
kojim gospa vrla diciti se moze :
u krilu volim da sam ucene cure.
Za stihove moje ona ima sluha.
Ako nju vec dirnu, briga me za puk :
kad gospa mi sudi, bezbedan sa posve.
Ako pomno slusa i mir pruzi meni,
nek dusman mi bude i jupiter sam !
Kada jednog dana smrt sklopi mi oci,
evo kakav pogreb zeleo bih ja : (8)
Skromna nek je pratnja sa bistama starih, (9)
nek ne tuzi zalud truba tad o meni;
nek ne lezi odar na slonovoj kosti,
ne prilici smrti pocinak u zlatu;
ne treba mi tamjan u zdeli da miri, (10)
pogreb hocu skroman, tek ispracaj pucki.
Tri su knjige samo ko pratnja mi dosta : (11)
najlepsi su darak Persefoni one.
Ti sledices mene, gole tukuc grudi,
bez prestanka moje zazivaces ime.
Kad iz oniksa (12) mirise sipali budu,
zadnji put poljubices ti usne mi ledne.
Kad plam me proguta, u pepeo sazme,
sakupite prah mi u majusnu urnu.
Iznad humke male nek zasade lovor
da natkrili mi senkom pocinka mi spokoj.
Dva neka mi humku samo krase stiha :
Taj sto lezi ovde u zloslutnom prahu,
ljubavi je samo robovao jednoj.
Jednako ce slavna grobnica mi biti
ko Ahila vrlog okrvavljen hum. (13)
A tebi, kad sedoj, sudnji kucne cas,
zaputi se grobu Cintiju sto pamti.
Nemoj dotle samo prezreti mi kosti,
jer oseca preh mi i istinu zna.
O samo da rece jedna od tri Parke (14)
da izdahnem jadan u kolevci jos !
Cemu zivot kratak, neizvesna toka ?
Tri je pokolenja ispratio Nestor.
O samo da usud, u liku Trojanca,
skratio je starost tu njegovu tesku !
Antiloha (15) pogreb on video ne bi,
uz reci : "O smrti, po mene sto kasnis?"
I plakaces katkad za draganom svojim :
voleti jer treba i minule ljude.
Adonisa belog, znas, usmrti vepar
dok lovio on je na idalskom vrhu. (16)
U mocvari mutnoj pocivo je krasan,
kad podje mu, Venero, raspustene kose.
Al zalud ces, Cintija, nemu sen mi zvati :
kako da ti moje odgovore kosti ?

(1) U originalu "ahemenijskih", po persijskoj dinastiji Ahamenida. 

(2) Hesiod je rodjen u varosi Askra u Beotiji, a muze su ga nadahnule na planini Helikonu.

(3) Obalska oblast u Makedoniji.

(4) Poput Orfeja

(5) U Trakiji.

(6) Kralj Arga, sin Okeana i Tetide.

(7) Sin Apolona i Terpishore, pevac i muzicar.

(8) Rimski pogrebni obicaji bili su tacno propisani. Kad neko umre, zazivaju ga glasno po imenu tri puta, a onda pocinje naricanje ( conclamatio ). Mrtvac, obucen u togu i ukrasen obelezjima svoje sluzbe, polaze na odar (Lectus funebris, lecto componere ) u atriju. U usta mu se stavlja novac kao obol Haronu. Jelovo i cempresovo granje se, kao znak zalosti, postavlja u vestibulu.

Sprovod uglednog Rimljanina najavljuju glasnici i pozivaju na nj narod. Pogreb se obavlja nocu, uz bakle. Na celu povorke idu sviraci (tibicines), za njima narikace (praefice) koje pevaju tuzaljke (neniae), pa glumci, koji pokazuju scene iz zivota pokojnika. Ispred odra se na visokim kolima voze ljudi sa bistama (imagines). Odar nose najblizi rodjaci, dok ostali ozalosceni, u tamnoj odeci, idu za njima. Mrtvac lezi nepokriven na sjajnom odru. Pred govornicom na Forumu odar se spusta na zemlju, nosioci bista sedaju na kurulske stolice, a pokojnikov rodjak ili orator koga je namio Senat (ako sprovod organizuje drzava) besedi posmrtno slovo (laudatio funebris). Potom povorka krece na groblje.

Mrtvac se sahranjuje ili spaljuje. Ako se spaljuje, na ogradjenom zgaristu (ustrinum), cesto se uz veca porodicna groblja, podize se lomaca (rogus). Na nju se stavlja odar, koji se pokriva pokojnikovim stvarima, nakitom i oruzjem. Drva, okrenutog lica, potpaljuje neko od najblizih rodjaka ili prijatelja. Zivi pepeo gasi se vinom i vodom. Kosti se skupljaju u tkaninu, i kroz nekoliko dana stavljaju se u urnu i sahranjuju u grobu. Uobicajena je i pogrebna gozba. Potom se kuca i porodica, koju je smrt ukaljala, ciste zrtvom prinesenom Larima. Devetog dana posle pokopa rodjaci prinose Manima pokojnikovu zrtvu (sacrificum novemdiale), s kojom je u vezi daca. U slavu preminulog priredjivane su igre i narodu se delilo meso i novac.

(9) Imagines su verne vostane maske zasluznih predaka rimskih optimata (diktatora, cenzora, konzula, pretora, kurulnih edila). Potomci ih cuvaju u kutijama u obliku minijaturnih hramova. A te kutije drze u atrijumu kuce, pored oltara domacim Larima i Penatima. Na svakoj bisti je natpis sa imenom, zvanjem i zaslugama pokojnika. Pri sprovodu umrlog optimata, nose ih, u povorci, za tu priliku najmljene osobe.

(10) Odar je u atriju : noge su mu okrenute ka izlazu, a pored njega su zdelice sa mirisima.

(11) Posvecene Cintiji.

(12) Posudica za mast, kojom bi se celo telo namazalo pre spaljivanja. Napravljena je od mramora zuckaste boje poput nokta, i otud joj ime.

(13) Na Ahilovom grobu, u primorskoj varosi Sigeju, Grci su, vracajuci se iz Troje, zaklali Prijamovu kci Poliksenu. Vidi : euripid, Hekaba, 518, i Ovidije, Metamorfoze, XIII, 448

(14) Tri Mojre (Sudjaje) su kloto, Lahesa i Atropa.

(15) Nestorov sin

(16) Rt i grad na ostrvu Kipru, sa hramom i gajem Afrodite.

Gaj Plinije Mladji i Kalpurnija

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju Hispulu

1. Posto si primer ljubavi kojom volis svog najboljeg brata isto tako nezno kako on voli tebe, i posto njegovu kcer volis kao svoju, i ne predstavljas samo ljubav tetke nego joj zamenjujes pokojnog oca, ja ne sumnjam da ces se u najvecoj meri radovati kad ti kazem da je dostojna oca, dostojna tebe, dostojna svoga dede. 2. Veoma je osetljiva i besprekornog ponasanja. Voli me, sto je znak njene cestitosti. Pored toga se bavi knjizevnoscu, a tu je ljubav stekla uz mene; ima moje knjige, proucava ih, pa ih uci i napamet. 3. Kako je zabrinuta kada vidi da cu se pojaviti pred sudom, i kolika je radost obuzima kad zavrsim ! Svuda razmesta ljude da joj jave kako su mi slusaoci odobravali i kakav rezultat sam postigao u parnici. Kad nesto recitujem, ona sedi iza zavese i  pazljivo slusa kako me ljudi hvale. 4. Peva cak i moje stihove i uz to svira na kitari; nijedan umetnik ije je ucio tome, vec ljubav, koja je najbolja uciteljica.
5. Zbog svega toga se sasvim pouzdano nadam da ce izmedju nas postojati vecna i jos veca sloga iz dana u dan. U stvari, ona ne voli moju mladost ni moju lepotu, jer sve to polako nestaje i stari, vec moju slavu. 6. Ne moze ni biti drugacije kod zene koju su tvoje ruke podigle, koja se obrazovala po tvojim savetima, koja u tvojoj  kuci nije videla nista drugo osim vrline i postenja i koja se, tako reci, naucila da me voli na osnovu svega sto si joj ti o meni govorila. 7. Buduci da ti svoju majku postujes kao svoju, zauzela si se smesta i za moje obrazovanje jos u prvim godinama moga zivota, hvalila si me vec i vec tada predskazivala da cu biti onakav kakvog me sada moja zena vidi. 8. Zahvaljujemo ti se, dakle, oboje, prosto takmiceci se ko ce to uciniti vise, ja sto si mi dala moju Kalpurniju, ona sto si joj dala njenog Plinija, kao da si jedno za drugo izabrala. Budi mi zdravo !

Ovo je pismo broj 19. iz knjige IV Plinijevih pisama uz koje je profesor Branko Gavela dodao belesku : Kalpurnija Hispula (Caplurnia Hispula), kcerka Kalpurnija Fabata, treca Plinijeva zena. Pratila ga je u Bitiniju, gde je Plinije vrsio duznost carskog namesnika. Medjutim, da je doslo do neke greske vidi se  iz sadrzaja pisma : Plinije ovde nije pisao svojoj zeni vec o svojoj zeni - pismo je bilo upuceno zapravo njenoj tetki koja ju je odgajala. Dakle, Kalpurnija Hispula bila je tetka trece Plinijeve zene koja se medjutim takodje zvala Kalpurnija. Ovu svoju zenu Plinije je veoma voleo, moglo bi se cak reci da je bila ljubav njegovog zivota.  Bila je dobra i nezna, volela je knjizevnost a njemu samom iskreno se divila ; pri svemu tome jos je poticala iz kraja iz kog je i on sam poticao i iz porodice koju je veoma voleo.

Slede pisma koja su upucena Kalpurniji, Plinijevoj zeni; to su predivna, kratka ali neizmerno nezna pisma iz kojih se moze dodatno nazreti Plinije kao covek ali i nacin na koji su funkcionisali bracni odnosi kod nekih Rimljana. Istovremeno znacajno je to da su ova pisma uvrscena u njegovu prepisku i time postala mozda prva - ili medju prvima - ljubavna pisma koja su sacuvana i objavljena i to za Plinijeva zivota !

Gaj Plinije pozdravlja svoju dragu Kalpurniju

1. Nikad se nisam vise zalio na svoju prezauzetost, koja mi nije dozvolila da te ili otpratim kad si odlazila u Kampaniju radi lecenja, ili da smesta krenem za tobom, posto si otputovala. 2. Jer, sada narocito zelim da budem zajedno s tobom, da bih se svojim ocima mogao uveriti kako stices novu snagu, kako jaca tvoje nezno telo, najzad, da bih video da li ti skode zabave zivota u polju. 3. I da si sasvim zdrava, tvoje odsustvo zadavalo bi mi brige. Jer coveka uznemirava i zabrinjava ako neko vreme ne zna nista o osobi koju tako iskreno voli. 4. Sada, kad si ovako daleko od mene, povrh toga jos i bolesna, briga za tvoje zdravlje mnogo me uznemirava. Plasim se svega, pada mi na um sve moguce, i, kao sto se desava sa zabrinutim ljudima, ja se zadrzavam upravo na onome za sta se iz sve duse molim da se ne desi. 5. Stoga te utoliko usrdnije molim da mi svakog dana olaksas brigu ponekim pismom. Bicu sigurniji dok citam, a kad pismo budem procitao ponovo cu strepeti. Da si mi zdravo!

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju

1. Pises mi da te tesko pogadja sto nisam s tobom i da su ti jedina uteha moja pisma, koja cesto primas i stavljas na mesto gde bi trebalo ja da budem. 2. Milo mi je sto osecas da me nema, milo mi je, takodje, sto nalazis utehu u pismima. Ja stalno citam tvoja pisma i neprestano ih ponovo uzimam u ruke kao da su tek stigla. Ali onda me jos jace obuzima zelja za tobom. 3. Jer ako su mi tvoja pisma tako draga, koliko bih tek bio srecan da te cujem kako govoris ! Ipak, pisi mi sto cesce mozes, iako mi to pricinjava isto toliko zalosti koliko i radosti. Budi mi zdrava !

Gaj Plinije pozdravlja dragu Kalpurniju

1. Neverovatno je koliko me obuzima zelja za tobom. Razlog tome je, pre svega, moja ljubav, a zatim sto nismo navikli da budemo odvojeni. I zato provodim veci deo noci bez sna, s tvojim likom pred sobom, zato me danju moje noge same vode pred tvoju sobu u vreme kad sam te obicno posecivao. Zato sam bolestan i tuzan, pa se vracam sa praga tvoje sobe kao odbijeni ljubavnik. Jedno jedino vreme je bez ovih muka : kad se pred sudom bavim parnicama svojih prijatelja. 2. Sama proceni kakav je to zivot, kada trazim odmora u radu, a utehu u jadu i brigama. Budi mi zdravo ! 

Da bi se prica o Pliniju i Kalpurniji zaokruzila evo i dva pisma koja je Plinije napisao jedno za drugim (VIII - 10 i VIII-11) Kalpurniji Hispuli, tetki svoje zene i Fabatu njenom dedi, sa kojim je inace vodio cestu prepisku : pored ostalog Fabat se brinuo i o imanjima koje je Plinije u rodnom mestu posedovao.

Gaj Plinije pozdravlja Fabata, dedu svoje zene 

1.  Ukoliko vise zelis da vidis svoje praunuke, utoliko ces biti tuzniji kada cujes da je tvoja unuka imala spontani pobacaj. U svome mladalackom neiskustvu nije znala da je trudna, pa je tako zaboravila ponesto cega trudne zene moraju da se cuvaju i ucinila ono sto je trebalo da zaboravi. Tu neporeznost je platila skupo i pri tome je njen zivot bio u najvecoj opasnosti. 2. Prema tome, mora biti vrlo tesko sto ces u svojoj starosti biti lisen potomstva koje je tako reci vec zivelo za tebe, ali moras biti i zahvalan bogovima sto su ti, zasada uskrativsi praunuke, sacuvali unuku, u nameri da ti ih vrate, jer nam ova trudnoca, mada se nesrecno zavrsila, ipak ostavlja nadu za njihovo rodjenje. 3. Istim recima sada hrabrim, teskim, sokolim i tebe i sebe. Jer ni ti zudnije ne zelis praunuke nego sto ja zelim decu, pre svega zato sto mislim da cu im ostaviti otvoren put do pcasnih sluzbi, ime nadaleko poznato i plemstvo koje nije tek odskora steceno. Neka se samo rode i neka ovu nasu tugu pretvore u radost i veselje ! Budi mi zdravo !

Gaj Plinije pozdravlja dragu Hispulu

1. Kad razmisljam o tvojoj ljubavi prema kceri tvoga brata, o ljubavlju neznijoj od materinske, uvidjam da treba da pocnem prici od kraja, da se ne bi najpre obradovala, a posle rastuzila. Pa ipak se plasim da ce te posle radosti ponovo obuzeti strah i da ces se usred radosti, sto je tvoju necaku mimoisla velika opasnost, ujedno i prestrasiti pri pomisli da se nalazila u takvoj opasnosti. 2. Sad je vec vesela i vec se vratila i sebi i meni; pocinje da se oporavlja i, oporavljajuci se, ponovo odmerava opasnost u kojoj se nalazila. Bila je u velikoj opasnosti, neka nam ta rec ne donese neku nesrecu, ali ne svojom greskom, za to je pomalo bila kriva njena mladost. Otuda i njen pobacaj i tako je stekla ovo tuzno iskustvo trudnoce o kojoj nista nije znala. 3. Zato, mada ti to nije uteha da ublazis bratovu tugu zbog neostvarene zelje za unucetom ili unukom, pomisli, ipak, da je ta sreca samo odlozena, a ne izgubljena zauvek, buduci da je spasena ona koja moze da nam pruzi jos nade za to. Ujedno objasni taj nesrecni slucaj svome ocu, posto zene to lakse mogu da razumeju. Budi mi zdravo ! 

Nazalost, Plinije Mladji i njegova Kalpurnija nikada nisu imali dece, sto je jedina senka na ovome inace izuzetno sretnom braku. U pismu njenom dedi Fabatu, a i u onom njenoj tetki Hispuli, Plinije pominje, sa puno takta i osecaja mere (sto se primecuje i u blagoj razlici u obracanju njemu i njoj) sta se desilo i govori da je greska bila u mladosti i neznanju njegove mlade zene; trebalo bi napomenuti da je u trenutku vencanja Kalpurnija imala svega cetrnaest godina, sto je za to vreme bilo sasvim normalno ali sto je moglo dovesti do ovako tuznog razvoja situacije, jos tuznijeg kada se zna da je prethodne dve svoje zene nesretni Plinije sahranio a da ni sa njima nije imao dece.

Photos : By mharrsch 

from : Museo Archaelogico di Napoli

Plinije brine o svom oslobodjeniku Zosimu

Gaj Plinije pozdravlja dragog Valerija Paulina

1. Vidim kako lepo postupas sa tvojim ljudima i zato cu ti utoliko jrdnostavnije ispricati sa kakvom popustljivoscu ja postupam sa svojima. 2. Uvek imam na umu one Homerove stihove : 

Bio je blag kao otac

i ovu nasu rec pater familias [otac porodice]. ali, cak i da sam po prirodi ostar i neosetljiv covek, ipak bi me dirnula bolest moga oslobodjenika Zosima kome moram ukazivati utoliko vise saosecanja, ukoliko mu je ono sada potrebnije. 3. To je posten covek, usluzan, obrazovan; istice se svojim talentom kao komik, u cemu ima i veliki uspeh. Jer on govori jasno, mudro, vesto, cak i lepo; takodje se vesto sluzi kitarom, vise no sto je to jednom komiku potrebno. On tako lepo cita govore, istoriju i pesme da bi covek mogao misliti da je samo to ucio. 4. Ovo sam ti namerni izneo da bi znao kolike mi i kakve prijatne poslove ovaj covek obavlja. Pored toga, vec dugo prema njemu gajim najlepsa osecanja, a tu je ljubav povecala njegova opasna bolest. 5. jer tako je podeseno u nasoj prirodi da nikasd ne volimo iskrenije i toploje nego kad se plasimo da cemo izgubiti to sto imamo. A za toga coveka se nisam plasio samo jedanput. 6. Pre nekoliko godina je bacio krv, dok je odusevljeno i naporno deklamovao; zbog toga sam ga poslao u Egipat, gde je dugo boravio i pre kratkog vremena se vratio; i posto je neprestano vise dana suvise naprezao svoj glas, podsetio ga je blagi kasalj na raniju bolest i ponovo je bacio krv.

7. Zbog toga sam odlucio da ga posaljem na tvoje imanje, koje imas u Forojulijani. Vise puta sam vec slusao da pricas kako je tamo vazduh zdrav i da je mlako najpogodniji lek za takvu vrstu oboljenja. 8. Molim te, dakle, da napises tvojim ljudima da mu pripreme stan u tvojoj kuci, da pokriju njegove troskove, ako to bude potrebno. Ali nece mu trebati mnogo! 9. On je toliko skroman i toliko uzdrzljiv da odbija ne samo ono sto mu nije neophodno za zivot, vec i ono sto je bitno za njegovo zdravlje. Ja cu mu na polasku dati dovoljno novaca za put do tvoga imanja. Da si mi zdravo !

U belesci se kaze :

Ovo Plinijevo pismo ima posebnu vrednost, jer nam otkriva njegovu brigu za oslobodjenika Zosima, koga smatra idealnim primerom svestrano obdarenog coveka - recitog, muzikalnog, postenog, savesnog. Retki su Rimljani koji su od Plinija dobili toliko priznanja koliko ih je stekao nekadasnji njegov rob, Grk Zosim.

[ilustracija : nadgrobni spomenik oslobodjenika iz Museo Terme ]

Dve knjige koje deluju interesantno a na temu oslobodjenika :

[Web : dokumentarac] Greek Sculpture (from BBC: How Art Made The World)

Amazon.com

As part of BBC’s agenda to generate public awareness about art history's relevance to contemporary culture, the documentary series How Art Made the World is a landmark. Host Dr. Nigel Spivey, a Classical Archaeology professor from Cambridge, asserts, over five episodes, that not only have cultures thrived according to their abilities to communicate visually, but also that, though art, we can historically trace human needs and desires because our minds drive us to create images. Questioning how and why art influences society, Spivey employs art criticism, archaeology, political theory, and anthropology in order to posit theories in each hour-long segment. Episode one, "More Human than Human," traces our obsession with the human body by analyzing the Venus of Willendorf, Egyptian art, and Ancient Greece's preoccupation with athleticism. "The Day Pictures Were Born" discusses the birth of cave painting. "The Art of Persuasion" contextualizes Tony Blair and George Bush's political communication strategies with those in ancient cultures. "To Death and Back" ponders our preoccupation with death. "Once Upon A Time," the highlight in the series, insightfully connects our fascination with feature films to the cultural beginnings of storytelling. Starting with Mesopotamia’s birth of the written tale, the Grecian invention of theater, and the Assyrian invention of pictorial narrative, this episode also stars BBC champion, David Attenborough, discussing the Australian Aborigine's use of art to trigger ancient cultural memories and myths. Potent, smart, and interdisciplinary, this series, filmed mostly on-location for full-effect, really does prove that culture dictates art. --Trinie Dalton

[Web:predavanje] Rediscovering the Painting and Gilding of Classical Sculpture Mark Abbe, research scholar, The Metropolitan Museum of Art

[Web] Niz postova o novoj knjizi Endru Volas Hadrila : Herculaneum Past & Future

Andrew Wallace-Hadrill, Herculaneum. Past and Future.
(Frances Lincoln, 2011; 352 pages, ISBN-10: 0711231427; ISBN-13: 978-0711231429)

Many of you will be aware that Andrew Wallace-Hadrill’s book on Herculaneum has just been published by Frances Lincoln Publishers – of course you are, because this is the book on Herculaneum that we’ve been waiting years for! Joseph Deiss’ book on Herculaneum came out in 1966, and there’s been no English-language book on this marvellous yet under-appreciated ancient site since. And yet, as anyone who works in the Bay of Naples already knows, big things have been happening at Herculaneum in the last 10 years, thanks to the Herculaneum Conservation Project. Now finally we have a preliminary discussion of these developments set within the wider framework of what can be reconstructed about the site, and you hardly need me to tell you how important and valuable this is.

You may remember that a couple of months ago I was asking for people who work on Herculaneum to contact me. This was because the nice people at Frances Lincoln had offered us to give us copies of Andrew’s new book for review on Blogging Pompeii. In fact, what will follow over the next week or so is not a formal review of the book, since a blog is not really the best format for this, but a series of personal reactions to it from a small number of contributors (see below for a list of posts). Each of us plans to write on a different aspect of the book, on topics that particularly interested us, and to raise issues for further discussion. And we invite all blog contributors to join this discussion (whether you’ve had a chance to read the book yet or not).

For those of you wanting to get your hands on a copy, here are the links to the publisher’s websites in the UK and USA. The book is retailing at £40/$60.

Alternatively the book is available on Amazon UK, Amazon USA and Amazon.it.

Herculaneum. Past and Future. PART 1: General overview
Herculaneum. Past and Future. PART 1: General overview, a response
Herculaneum. Past and Future. PART 2: Excavation and conservation
Herculaneum. Past and Future. Part 3: Early development and topography
Herculaneum. Past and Future. PART 4: The Villa of the Papyri  

http://bloggingpompeii.blogspot.com/

Gaj Plinije pozdravlja dragog Svetonija Trankvila

1. Oslobodi vec jednom moje jedanaesterce od reci koju su dali nasim zajednickim prijateljima obecavajuci im tvoje spise. Svaki dan se pozivaju na to i zahtevaju, tako da vec postoji opasnost da ce ih morati iznuditi putem parnice. 2. Ja sam medju onima koji odugovlace sa izdavanjem svojih dela, ali ti si me nadvisio svojim oklevanjem i svojom sporoscu. Zbog toga, ili vec jednom savladaj svoju neodlucnost, ili se cuvaj da te tvoje knjige ne izvucem iz tebe besom i svadjom mojih jamba, posto ih moji jedanaesterci nisu mogli izmamiti slatkim recima. 3. Tvoje delo je vec zavrseno i svrseno, i , ako ga budes jos vise doteravao, nece biti nista sjajnije, nego ce biti gore. Dozvoli mi da vidim tvoje ime u naslovu, daj da mogu slusati kako se knjige moga dragog Trankvila prepisuju, citaju, prodaju. Opravdano je, posto se toliko volimo, da i ti meni priredis isto uzivanje, kao sto sam i ja tebi. Budi mi zdravo !

Gaj Svetnije Trankvil bio je Hadrijanov sekretar (sa tog mesta otpusten, pored Septicija Klara i iz istih razloga, oko 122. godine) i Plinijev veoma blizak prijatelj, sto se vidi vec i po tonu kojim je ovo pismo pisano. Svetonije je danas najpoznatiji kao istoricar koji je napisao cuvene biografije dvanaest careva (De vita caesarum), neizbezne za svakoga ko je zainteresovan za istoriju Rima, i pored traceva i senzacionalizma Svetonijevog dela (ili upravo stoga;). Pisao je jos o slavnim ljudima (De viris illustribus), slavnim retoricarima (De Claris Rhetoribus), pesnicima (De poeta) i istoricarima (De historicis) ; mnoga njegova dela su medjutim tokom vremena izgubljena, medju njima i Zivoti poznatih rimskih prostitutki ;)

Plinije se kao senator, obrazovan covek, pravnik i govornik druzio sa mnogim poznatim ljudima svoga vremena; od istoricara, pored Svetonija, prijatelj mu je bio takodje i veliki Tacit, uz Tukidida svakako najznacajniji istoricar antickog sveta. Plinijev ujak, koji ga je i usvojio, Plinije Stariji, takodje se bavio pisanjem istorije a prijatelji su i samog Plinija Mladjeg nagovarali da se poduhvati takvog zanimanja. U jednom pismu Plinije odgovara na ovakva prijateljska nagovaranja ovim recima, kojim razmatra ujedno i odnos govornistva i istorije :

8. Sa devetnaest godina poceo sam da nastupam kao govornik na forumu, a tek sada, ali kao kroz maglu, vidim sta znaci biti govornik. 9. a sta ce biti kad se ovom teretu pridruzi jos jedan ? Govornistvo i istorija imaju mnogo cega zajednickog, ali je jos vise onog sto je kod njih razlicito, cak i u onome sto im je na izgled zajednicko. I govornik i istoricar pricaju, ali uvek na drugi nacin : istoricar moze da upotrebi ponekad kakav ruzan, prljav i prostacki izraz, dok kod govornika mora biti sve probrano, uzviseno i dostojanstveno. 10. Istoriji su cesto dovoljne kosti, misici i nervi, dok govornistvu privlace neke grive i kreste; istoricar se ljudima vise dopada ako je snazan, gorak, nametljiv, a govornik treba da bude privlacan, nezan i prijatan; dakle, drukcije reci, drukciji ton, drukcija konstrukcija. 11. Jer veoma mnogo znaci, kao sto kaze Tukidid, da li je nesto napisano za potomke, ili predstavlja samo pokusaj za dobijanje nagrade. drugo je govornistvo, a prvo istorija.
Iz tih razloga ne mogu da se odlucim da dve nejednake, a samim tim vec razlicite struke, buduci da je svaka za sebe veoma vazna, sjedinim i pomesam; jer bi me takvo mesanje mozda i prevarilo da u jednoj struci radim ono sto bi trebalo da radim u drugoj.   

U ucenim krugovima starog Rima se smatralo, po uzoru na Kvintilijana, da je istorija neka vrsta posrednika izmedju govornistva i pesnistva - ona je manje ostra od govornistva a stvarnija od poezije.

[freske su iz malog mauzoleja S. Statilija Taura, sada u Nacionalnom muzeju Rima]

[Web] Zanimljivi clanci na sajtu History Hunters International

- Augustus : the Roman Mesiah

Julius Caesar became ‘God’ - Divus Iulius – on 1 January 42 BCE and his adopted son, Augustus (right) became the ‘Son of God’ – Divi Filius – 15 years later.

As Octavian, the latter had been elected to the College of Pontiffs in 47 BCE and in January of 27 BCE, the Senate gave Octavian the new titles of Augustus and Princeps – that of Augustus was a title of religious rather than political authority.

On 6 March 12 BCE, he took up the position of Pontifex Maximus, the high priest of the collegium of the Pontifices, the most important position in Roman religion.

As Augustus, the emperor unified Church and State, and in a manner a mere king had not. It is this difference and how I interpret it that prompts this post.

Ostatak teksta : http://historyhuntersinternational.org/2011/05/05/augustus-the-roman-messiah/
 

- The Pantheon : Hadrian's Giant Sundial

In our exploration of how the divine men of Classical Antiquity were conjured into existence, we have treated various facets of the life and reign of the man who became the Emperor Hadrian. Our most direct approaches are:

1. Hadrian’s parody
2. Hadrian’s perverted insanity
3. The Gospels According to Hadrian (part one)
4. The Gospels of Hadrian Part II: Death on the Nile
5. The Gospels According to Hadrian, Part III: The Aelian Canon and the Main Hand of God

In short, we see Hadrian as the instigator of the Second and Third Jewish-Roman Wars with the resultant destruction of Second Temple Judaism, and as primarily responsible for the production of the earliest books of what later became the New Testament.
Hadrian was, from his earliest days, a Grecophile and one manner in which this became most evident is his treatment of Helios worship in Roman form – Sol, the sun.
Ostatak teksta : http://historyhuntersinternational.org/2011/04/22/the-pantheon-hadrians-giant-sundial/

- Mauretanian glassmakers in Roman Britain

There was no word in Latin for glass at the beginning of the first century of this era , though glassware had been made and admired in the panhellenic world for a very long time.

Right: Glass found at Begram, Afghanistan, then part of the Greco-Bactrian Kingdom we at HHI describe as part of Greco-India.

The art of glassmaking was born in Akkadia in about 2400 BCE and it was a Semitic, and then a Jewish art for the next three millennia. The process of vitrification was discovered once only as far as we know.

Once made, glass is easily melted and reformed. The producers of the primary material retained their secret manufacturing process and the secret of this technology remained within the community of glassmakers until the medieval period.

Ostatak teksta : http://historyhuntersinternational.org/2010/08/05/mauretainian-glassmakers-in-roman-britain/

- Dynastic power in the Greco-Roman world

The Greco-Roman world was often extremely violent. Protection from this violence comes from power over money and belief, which become the two battlegrounds within society.

There are severe limits on the power of an individual, no matter what wealth or faith that person controlled. The state, however, offers levers of power over both the economy – through taxation – and faith, through organised religion.

The most able in Greco-Roman society therefore fought, through means fair and foul, to place their hands on those levers of power.

The natural instinct of a family head is to protect the family and we therefore see throughout Classical Antiquity how individuals gaining power over the state will naturally try and form a dynasty, to provide an umbrella of protection over their immediate family and extended clan.

This is how the cognomen is so important: cognomen: Latin co, “together with,” and nomen, “name”; the third name of a citizen of Ancient Rome, under Roman naming conventions.

Ostatak teksta : http://historyhuntersinternational.org/2010/04/30/dynastic-power-in-the-greco-roman-world/

- The Ptolemaic zodiac: from where the sun shines

We see here how the same dynastic power-brokers in Alexandria who created new philosophies and religions centred on Helios also created the astrological system with the Helios-centric zodiac.

We have seen how the conquests of Alexander the Great brought Hellenisation to Persia, Greco-India and Egypt, and mentioned how this divided society in Judea, which led to a series of wars and ultimately, the destruction of that nation by Hadrian.

We have seen already that the New Testament was created under Hadrian using Flavian sources.

In Greco-India, we have seen Buddhism as a product of Greco-India, the rise of monasteries and their spread along the trade routes, where we also find early synagogues.

Later and in trading posts such as Dura Europos, the earliest churches also appear.

Ostatak teksta : http://historyhuntersinternational.org/2010/05/15/the-ptolemaic-zodiac-from-where-the-sun-shines/

- Chrestians and the lost history of Classical Antiquity

To who or what do Chrest and Chrestian refer early in the first century of this era?

Archaeology is revealing a growing number of examples from a century before the composition of the canonical gospels that as well as being used by Nero to describe the arsonists of the Great Fire of Rome, some were using these terms for themselves and in their magical practices.

We now see that Chrest and Chrestian refer to members of an axis of power between Rome and Alexandria, whose two prime movers are Antonia Minor and Alexander Lysimachus (the Alabarch).

Nastavak teksta : http://historyhuntersinternational.org/2010/06/05/chrestians-and-the-lost-history-for-classical-antiquity/

- Lifting the Vaults of Heavenly and Earthly Peace 

In this installment of our ongoing series on Hadrian and the second century, my colleague and I shall attempt to more fully map some of the major aspects of second-century Panhellenic magic based on archaeological and primary source textual evidences.

Frequently in archaeology the style and method of field and excavation reports find their way into the narrative archaeologists write when they turn toward the broad cultural implications of the finds they have brought to light.  Thus, one finds excellent discussions of discrete elements of architecture, glassware, pottery, sculpture, and textual remains, etc., without necessarily finding all of these elements linked to a coherent system of cultural practice. Admittedly, this is the most uncertain aspect of the historical craft and it must rest on the bedrock of science.

During our discussions and research, we are continually impressed with the importance of astronomic observation, astrology, and the zodiac. There exists in the archaeological record numerous examples of vaults and ceilings, so to speak, containing a representation of the celestial realm represented most completely in Egypt (see Dendera Zodiac, supra).  However, it should be noted that these vaults, as archaeological structures, are always supported by some other architectural element.

In this post we first will examine some basic elements of the Hellenistic exedra and relate this architectural form to its general function in the Hellenistic division of public and private space.  Second, we will attempt to situate the exedra as an architectural form within the context of Hadrian's Antinous-Osiris cult and suggest its development within our hypothesized proto-Rabbinic Judaism prior to its split from proto-Orthodox Christianity.  Third, we hope to depict the exedra and vaults of this period as an organic component seamlessly connected with religious practice.  These practices should be understood to encompass a liturgy that itself left tangible remains in the archaeological record and contained materials connected to the trade and daily life of the empire and the cultures connected to it.

Ostatak teksta : http://historyhuntersinternational.org/2010/08/22/1625/

 

ARHIVA : http://historyhuntersinternational.org/archives-2/

Sta je sve napisao Plinije Stariji i kako mu je to poslo za rukom

 
Gaj Plinije salje pozdrav dragom Bebiju Makru

1. Veoma mi je milo sto tako marljivo citas knjige mog ujaka, sto zelis da ih imas i pitas me koja su sve njegova dela. 2. Obavicu, dakle, taj posao, pa cu te izvestiti cak i o tome kojim su redom ta dela pisana, jer i takvo znanje je korisno ljudima koji se bave naukom.
3. Bacanje koplja sa konja - jedna knjiga. Tu knjigu je napisao dok je bio komandant konjickog eskadrona : pisao je isto tako duhovito kao sto je radio brizljivo.
O zivotu Pomponija Sekunda - dve knjige; on ga je posebno voleo, pa se oduzio njegovoj uspomeni ovim delom.

4. O germanskim ratovima - dvadeset knjiga, u kojima je opisao sve ratove koje smo vodili sa Germanima. Delo je poceo da pise kad je ratovao u Germaniji, podstaknut jednim snom. U snu mu se , naime, javio lik Druza Nerona, koji je pobedjivao sirom Germanije i tamo izgubio zivot. On mu je preporucivao da se postara da se ne izbrise uspomena na njega i molio ga neka ne dopusti da se nepravedno ugasi to secanje.
5. Ucenik govornistva - tri knjige koje sam sam podelio u sest svezaka zbog obimnosti gradiva; u tim knjigama on vodi govornika tako reci od kolevke do savrsenosti.
O sumnjivim oblicima u jeziku - osam knjiga - napisao je tokom poslednjih godina, za vreme vladavine Nerona, kad je opasnost pretila zbog svakog malo slobodnijeg i ispravnijeg govora usred opsteg ropstva.
6. O smrti Aufidija Basa - u trideset i jednoj knjizi.

O prirodi - trideset i sedam knjiga - veoma je opsirno delo, uceno i isto tako raznovrsno kao sto je i priroda.

7. Cudis se da je jedan toliko zaposlen covek mogao napisati tako mnogo knjiga, i tako savesno. Jos vise ces se cuditi kada ti kazem i to da je neko vreme vrlo marljivo obavljao i adokatske poslove, da je umro u pedeset sestoj godini i da je, zbog javnih sluzbi koje je obavljao, a delom i zbog tesnih veza koje je odrzavao sa nasim vladarima, uvek morao ziveti u napetom iscekivanju i u veoma teskim prilikama. 8. ali je njegov duh bio bistar, njegova marljivost je bila neverovatna i bio je gotovo neprestano budan. Pocev od praznika posvecenih Vulkanu pa nadalje, radio je uz svecu, ne zato da bi mu to donosilo neku srecu u radu vec zbog ozbiljnog proucavanja, radeci tako do duboko u noc, a zimi bi poceo da radi od sedam, ili najkasnije od osam casova, a cesto i od sest casova. (Istina, mogao je vrlo lako da zaspi, ponekad bi zadremao i za vreme rada, pa bi se ponovo probudio.) 9. Pre svanuca bi odlazio caru Vespazijanu, jer je ovaj radio nocu, a odande bi odlazio na mesto svoje javne sluzbe. Zatim bi se vratio kuci i sve preostalo vreme ponovo bi posvecivao citanju. 10. Posto bi nesto pojeo, a njegovi obroci su u toku dana bili laki i jednostavni, po ugledu na stare, leti, kad ne bi bio suvise zaposlen, lezao bi na suncu i, dok su mu glasno citali neku knjigu, sam bi pravio izvode i zabeleske. Jer nista nije citao , a da nije pravio izvode. Imao je, takodje, obicaj da kaze da nijedna knjiga nije tako losa da ne bi bar u necemu bila od koristi. 11. Posle suncanja najcesce bi se kupao u hladnoj vodi, zatim bi nesto pojeo i malo odspavao; posle toga bi ponovo radio, kao da je svanuo novi dan, sve do rucka. Za vreme rucka, dok su mu citali iz neke knjige, pravio je beleske, i to sasvim kratke. 12. Secam se da je jednom prilikom neko od njegovih prijatelja pozvao citaca koji je nesto pogresno izgovorio, i naterao ga da to ponovo procita; tad mu je moj ujak rekao : "Pa valjda si razumeo?" I kad je on odgovorio da je shvatio, rekao mu je : "Pa zasto si ga onda prekidao ? Zbog te tvoje upadice izgubismo vise od deset stihova!" Tako skupo je cenio svoje vreme. 13. Leti se od vecere dizao jos za videla, a zimi je, pre no sto bi pala noc, ustajao kao da ga je na to primoravao neki zakon.

14. Tako je postupao i u toku svog rada i u gradskoj vrevi. A kad je bio daleko od toga, samo ga je vreme dok se kupao zadrzavalo od citanja. Kad govorim o kupanju, mislim samo na vreme koje je provodio u vodi; jer za vreme cetkanja i susenja uvek bi mu ponesto citali, ili bi sam diktirao. 15. na putovanju je radio to isto, kao da je oslobodjen svih ostalih briga. Pored njega je sedeo pisar sa knjigom i beleznicom, zimi bi nosiorukavice da ga ni nevreme ne bi ometalo u njegovom naucnom radu; zbog toga su ga i u Rimu nosili u nosiljci. 16. Jos i danas se secam kako me je jednom prilikom prekoreo, dok sam se setao : " Mogao bi da ne gubis te casove." On je, naime, smatrao da je izgubljen svaki trenutak koji nije posvecen citanju i pisanju. 17. Sa takvom marljivoscu napisao je toliko knjiga i ostavio mi sto sezdeset odabranih komentara, ispisanih sa obe strane, i to najsitnijim slovima; zbog toga je taj broj jos i veci. Govorio mi je da je kao prokurator u Spaniji ove spise mogao prodati za cetiri stotine hiljada sesteraca nekom Larciju Licinu, ali tada ih je bilo nesto manje.

18. Zar ti ne izgleda, kad pomislis koliko je taj covek procitao, koliko je napisao, kao da nikada nije vrsio javne sluzbe i kao da nije bio u prijateljskim odnosima sa carem; a kad cujes koliko se bavio naukom, zar ti onda ne izgleda da jos uvek nije dovoljno napisao ili procitao ? Jer da mu sluzbeni poslovi nisu oduzimali vrem, sta ne bi mogao postici ovakvim radnim zalaganjem ? 19. I zato se obicno samo smejem kad mi neko kaze da sam tako marljiv, jer ja sam prava pravcita lenstina, ako me uporedis s njim ! Ali jesam li sam u ovome, kad se moje vreme deli na drzavne poslove i na obaveze koje imam prema prijateljima ? Koji od onih, sto citav svoj zivot provode medju knjigama, ne bi pocrveneo od stida kad bi ga uporedili sa njim, jer bi sam sebi izgledao kao da spava i besposlici ?

20. Nesto sam oduzio ovo pismo, iako sam nameravao  da napisem samo ono sto si zeleo da znas, naime, koje je knjige moj ujak ostavio za sobom; ipak, verujem da ti ovi moji podaci nece biti manje prijatni od samih knjiga koje je napisao, buduci da bi te mogli ne samo podstknuti da ih procitas, nego ce mozda u tebi probuditi zelju da i sam napises ponesto, ugledajuci se na njega i u teznji da mu budes slican. Budi mi zdravo !

[freske iz Livijine vile u Rimu]

Ziveti kao Spurina

Gaj Plinije pozdravlja svoga Kalvizija Rufa

1. Ne znam da li sam ikada u zivotu doziveo nesto tako prijatno kao prilikom svoje nedavne posete Spurini, i ja zaista ne bih zeleo ni na koga drugoga da se ugledam u svojoj starosti, ako mi bude sudjeno da tako dugo pozivim, jer nemoguce je coveku da zamisli jedan lepse sredjeni zivot. 2. Sredjen zivot, narocito ako su u pitanju stari ljudi, u meni izaziva isto zadovoljstvo kao i utvrdjene putanje zvezda. Mladim ljudima na neki nacin dolikuje izvesna neurednost i ne moze im se zameriti ako su ponesto nespretni, ali stariji ljudi treba da vode miran i uredan zivot, jer njihovo vreme ucestvovanja u javnim sluzbama proslo, a pohlepa za slavom je kod njih prava sramota.

3. Ovoga reda se Spurina najstroze pridrzava, stavise, i male stvari, male ako se ne obavljaju svakodnevno, kod njega teku po utvrdjenom redu, da tako kazem, kruze. 4. Ujutru on ostaje jos neko vreme u krevetu i radi, u osam casova zatrazi obucu i seta oko tri hiljade koraka i pri tom ne vezba duh u manjoj meri nego telo. ako su tu prisutni jos i prijatelji, onda se razvijaju veoma ozbiljni razgovori; ako ih nema, onda cita knjige, a ponekad, i kad su mu prijatelji prisutni, cini to sam, pod uslovom da mu ne prigovaraju i ne zameraju. 5. Posle setnje sedne i ponovo uzima knjigu u ruke, ili, ako mu je milije, razgovara. Ubrzo zatim sedne u kola i sa sobom povede i svoju zenu, dostojnu da bude primer zbog izvanrednih osobina, ili nekoga od svojih prijatelja, kao sto je pre neki dan poveo mene. 6. Kako je divno, kako prijatno kad se covek nalazi u    njegovom drustvu ! Koliko razgovora kakve su vodili nasi stari ! O kakvim junackim i plemenitim delima velikih ljudi mozes da slusas 1 Kakve samo pouke mozes da primis 1 A pri svemu tome on je toliko skroman i nikako ne zeli da izgleda kao da nekome deli savete 1 7. Posto je kolima presao sedam hiljada koraka, on ponovo predje peske jos hiljadu koraka, zatim se opet malo odmori ili vrati radu u svojoj radnoj sobi. Jer, on i pise, i to na oba jezika - na grckom i na latinskom - i pise lirske, veoma ucene pesme; one se isticu svojom ljupkoscu, duhovitoscu i otmenoscu, a njihovu uzvisenu lepotu uvecava jos i otmenost licnosti koja ih pise. 8. Kad se objavi vreme kupanja (to je zimi oko devet casova, a leti oko osam), on se seta nag po suncu ako nema vetra. Posle toga igra se loptom i istrajno, jer i ovom vrstom vezbanja bori se protiv starosti. Posto se okupao, seda za sto, ali ne pocinje odmah da jede; u medjuvremenu slusa nekoga koji mu cita i to samo nesto sto odmara i sto je prijatnije. Za sve to vreme njegovi prijatelji mogu da rade to isto ili nesto drugo sto vise vole. 9. Zatim se servira dobar, ali jednostavan rucak na sudovima od cistoga starog srebra. Upotrebljavaju se i korintski sudovi, u kojima on uziva ali nije u njih zaljubljen. Cesto se na rucku nalaze i komicari, da bi se prijatna jela mogla zaciniti i duhovitim zabavama. Cesto to oduzme i deo noci, narocito leti, i to nikome ne traje suvise dugo, jer gozba tako prijatno traje. 10. Zbog toga su kod njega ostrina sluha i snaga vida i posle swdamdeset sedme godine neostecene, ocuvane, i zato je njegovo telo jos uvek pokretno i zivo, a od starosti pripada mu jedino mudrost.

11. Eto za kakvim zivotom ja zudim i kako ga zamisljam, i zeljno cu poceti tako da zivim cim mi godine budu to savetovale i dozvolile da truba zasvira povlacenje. A dotle me pritiskuje hiljadu poslova u kojima mi utehu i primer pruza ovaj isti Spurina. 12. Jer i on je, takodje, kao sto je to zahtevala i njegova cast, ispunio svoju duznost - vodjenje sudskih poslova, upravljanje provincijama i mnogim drugim poslovima, zbog kojih je zasluzio ovaj odmor. Zato i ja zamisljam isti takav zivotni put  i odredjujem sebi isti cilj i to ti vec sad tvrdim svojom recju. A ako budes video da sam presao preko cilja, ti me pozovi na odgovornost na osnovu ovog pisma i naredi mi da se povucem, buduci da ne bih hteo da budem optuzen za lenjost. Budi mi zdravo !

* Vestricije Spurina (Vestricius Spurina) bio je drzavnik i politicar; ziveo je preko 75 godina - od oko 24. godine nove ere- te je tako bio svedok vladavini cak petnaest careva, od kojih je car Nerva odlucio da mu ukaze posebnu pocast time sto je naredio da mu se podigne trijumfalna statua.

[freske su iz malog mauzoleja S. Statilija Taura, sada u Nacionalnom muzeju Rima]

Rimski forum u minijaturi !

Ovaj model foruma napravio je Robert Garbis 1982. godine.
Preuzeto sa : http://www.howtobearetronaut.com/

 

 

Laurentinum : Plinijeva villa rustica

U ovom pismu s kraja 1. veka nove ere, Gaj Plinije Mladji pise svome dobrom prijatelju Galu o vili u Laurentinu; smatra se da je ovo najpotpuniji literarni prikaz jedne seoske kuce/vile (villa rustica) bogatijeg Rimljanina. Na zalost, ova Plinijeva vila nije ocuvana niti je sa sigurnoscu utvrdjeno gde se nalazila - crtezi koje cu staviti uz tekst samo su pokusaji njene rekonstrukcije po Plinijevim opisima iz ovog pisma. Dakle, ono sto sledi je veoma detaljan opis vile koju je Plinije Mladji narocito voleo ali koja nije bila jedina njegova vila - imao je, na primer, jos jednu seosku vilu u Toskani. Iz ovih opisa moze se naslutiti karakter Gajev koji je moze se reci skroman za jednog Rimljanina : nema opisa luksuznog namestaja i predmeta, umetnickih dela, skulptura, zidnih slika i slicnoga, dok mnogo polaze, reklo bi se, na prirodu i mir.

Gaj Plinije pozdravlja svoga dragog Gala

1. Cudis se sto mi takvu radost stvara moj Laurentin, ili , ako tako vise volis, moj Laurens. Prestaces da se cudis kada budes upoznao udobnosti moje vile, izvanredan polozaj i prostranu obalu. 2. Imanje je udaljeno sedamnaest hiljada koraka od grada, tako da posle obavljenih poslova mozes tamo da provodis noc, a da ne ubrzavas niti da prekidas svoje dnevne poslove. Pristup ne osigurava  samo jedan put : i put za Laurentin i put za Ostiju idu u istom pravcu, ali moras jedan drum ostaviti kod cetrnaestog miljokaza, a drugi kod jedanestog. Kojim god putem dosao, sporedni put na koji se nailazi donekle je peskovit i prilicno tegoban ako se vozis kolima, dok je veoma kratak i prijatan kada njime jases. 3. Pogled je sa obe strane veoma raznolik, jer katkada  se put suzava, dok prolazi kroz sume, zatim se ponovo siri i otvara preko prostranih livada, gde pasu mnogobrojna stada ovaca i goveda i konja, koje su zimi spustili sa planine da bi sada uzivali u prolecnoj toploti.

4. Vila je dovoljno prostrana za moje potrebe i njeno odrzavanje ne kosta mnogo. U prednjem delu nalazi se atrijum, ne bogzna kako sjajan, ali nije ni ruzan, zatim dolazi trem u obliku slova D, koji okruzuje jedno malo ali prijatno dvoriste. To je izvanredna zastita od loseg vremena, zaklonjeno je prozorima i jos vise strehom koja ga nadvisuje. 5. Prema njegovoj sredini nalazi se jedna svetla dvorana, zatim trpezarija, koja je zaista izvanredna, i ona izlazi na morsku obalu, i, kad god africki vetar natera talase ovamo, pena velikih talasa, koji su vec izgubili svoju snagu, pomalo je vlazi. svuda, s obe strane, nalaze se dvokrilna vrata i prozori, tako da napred i sa strane izgleda kao da je okrenuta moru sa tri strane; a sa zadnje strane dozvoljava da se vidi unutrasnja dvorana, dok trem, unutrasnje dvoriste i ponovo trem, zatim atrijum, otvaraju vidik na sume i na udaljene planine.

6. s leve strane, i malo povucena od mora, nalazi se velika spavaca soba, zatim jos jedna, nesto manja, koja propusta jutarnje zrake sunca kroz jedan prozor, dok drugi prozor propusta poslednje vecernje zrake, i sa toga prozora pruza se lep pogled na more koje je ispod njega , ali na malo sigurnijem rastojanju. 7. Tamo gde ova soba i trpezarija zahvataju ugao nalazi se jedno mesto koje prima i pojacava toplotu sunca. Ovo je zimsko boraviste mojih ljudi i predstavlja ujedno i vezbaonicu. Tu se ne cuje nikakav vetar, osim onih vetrova sto donose kisne oblake i prekrivaju nebo, ali ne cine manje prijatnim ovo mesto. 8. Na tom uglu se nalazi jos jedna dvorana, okrugla, koja nudi suncu sve svoje prozore. Na jednom zidu je ugradjen orman u kome su smestene knjige koje nisu za citanje nego za proucavanje. 9. Zatim dolazi mala spavaca soba odvojena od prethodne jednim prolazom koji ima pod kroz koji prolazi vrela para i ujednaceno je zagreva. Ostatak zgrade sa ove strane ima odeljenje koja koriste moji robovi i oslobodjenici, ali je veci deo tih soba dovoljno pristojan i pogodan da mogu primiti i goste.

10. Na drugoj strani centralnog dela nalazi se veoma otmena spavaca odaja, zatim je tu i druga otmena i velika spavaca soba i trpezarija osrednje velicine sa puno sunca ciji se zraci  odbijaju od mora; pozadi je jos jedna odaja za spavanje sa predsobljem, dovoljno visoka da bi mogla leti biti hladna, a zimi zaklonjena, jer je zasticena od svih vetrova. Slicnu sobu i predsoblje deli samo jedan zid. 11. Posle toga se redjaju kupatila : hladno kupatilo je veliko i prostrano, i uz njegove zidove nalaze se bazeni za kupanje, veoma prostrani, tako da pomisljas da je more sasvim blizu. Zatim je tu odaja za mazanje uljem, pa hipokaust - prostorija za zagrevanje i predsoblje za kupatilo, onda dve sobe za odmaranje, sa lepim ukrasima u jednostavnom stilu; odatle se ulazi u prijatno zagrejano plivaliste, odakle plivaci mogu da vide more. 12. Nedaleko odatle nalazi se dvoriste gde se igra loptom i koje u potpunosti zagreva sunce na zalasku. Tu se sad podize kula, koja ima dve dnevne sobe u prizemlju i dve na prvom spratu, kao i trpezariju u kojoj se sluzi vecera; odavde se vidi more nadaleko, zatim obala i sve lepe vile na njoj. 13. Postoji jos jedna kula, i u njoj se nalazi spavaca soba koja prima suncane zrake i na izlasku i na zalasku sunca; ispod te sobe nalazi se prostran podrum i zitnica; a dole je trpezarija do koje dopire samo sum talasa sa uzburkanog mora, pa i to tek kao slab odjek koji se jedva cuje; okrenuta je basti i setalistu koje se pruza oko nje.

14. Svuda oko setalista raste simsir, a tamo gde nema simsira ima ruzmarina; (simsir bujno napreduje na mestima gde je zasticen zgradama, ali se odmah osusi ako je izlozen vetrovima i slanoj vodi, pa makar i na vecoj daljini). 15. Unutar samih staza za setnju nalazi se mlada i senovita pergola gde je zemlja meka i ugiba se cak i ispod bosih nogu. Sam vrt je prosto prekriven stablima dudova i smokava, drvecem sto lepo uspeva na tom zemljistu koje nimalo ne pogoduje drugom drvecu. S te strane trpezarije, koja je okrenuta od mora, moze se videti sve to sto nije nimalo manje privlacno od mora. A sa prozora dveju soba koje se nalaze pozadi moze se videti ulaz u kucu i jos jedna basta zasadjena lepim povrcem.

16. Ovde se nalazi zasvodjena galerija, priblizno velicine javne zgrade. Ona ima prozore s obe strane, ali ih je vise okrenutih moru, a prema vrtu ih je dva puta manje. Svi ovi prozori su otvoreni, ako je dan lep i bez vetra; a ako je vreme vetrovito, otvoreni su samo oni sa strane s koje ne duva vetar. 17. Napred je terasa puna mirisnih ljubicica. Zatvorena galerija jaca suncevu toplotu koja ulazi unutra i kao sto u sebi zadrzava sunceve zrake, tako odbija severni vetar, pa je s prednje strane gotovo isto tako toplo kao sto je sa zadnje strane uvek hladovina. Na slican nacin ova galerija zadrzava i jugozapadni africki vetar, i tako lomi i iscrpljuje snagu vetrova sa suprotnih strana. Zato je tamo prijatno zimi, ali je mnogo prijatnije leti. 18. Jer je terasa hladna ujutru, a staza i blizi deo baste posle podne, buduci da je senka kraca ili duza s jedne ili sa druge strane, dok dan biva duzi ili postaje kraci. 19. A u samu galeriju, naravno, sunce uopste ne dopire u vreme kad "zvezda" udari u vrh krova. Pored toga otvoreni prozori na galeriji omogucuju strujanje povatarca sa zapada, te tako sam vazduh nikad nije zagusljiv i ustajao.

20. Na kraju terase, galerije i baste nalazi se nekoliko odaja koje ja stvarno najvise volim; sam sam ih sagradio. Medju njima je jedna suncana sobica, koja ima s jedne strane terasu, sa druge more, a sunce sa obe strane. Tu je jos jedna soba sa vratima koja vode na trem i sa prozorom okrenutim prema moru. 21. Preko puta srednjeg zida nalazi se jedan predivan alkov koji se moze otvoriti prema sobi tako sto se pomere okna i zavese, ili se moze odvojiti od nje, ako se vrata zatvore i zavese spuste. Buduci da je prostorija dovoljna da primi jedan lezaj i dve stolice, a ispod nje lezi more, pozadi se nalaze susedne vile, a jos dalje je suma, sve se to moze lepo gledati pojedinacno kroz jedan prozor ili zajedno kroz sve prozore. 22. Pored te prostorije nalazi se odaja za spavanje. Tu ne dopiru ni glasovi posluge, ni sum mora, ni buka vetrova, ni sevanja munje, izuzev dnevne svetlosti ako su prozori otvoreni. Ova duboka tisina vlada tamo zbog toga sto se izmedju zida u toj sobi i baste nalazi hodnik u cijem praznom prostoru mora svaki sum, svaki glas da se ugasi. 23. Pored spavace sobe nalazi se malo loziste koje se lozi spolja i ima uzak otvor, kroz koji se propusta ili zadrzava toplota, prema tome koliko se zeli. Zatim  je tu jos jedna soba sa predsobljem. Obe prostorije okrenute su suncu koje ih svojim zracima odmah ispuni cim se rodi, i ostane u njima i preko podne, mada tada u sobe usijava koso. 24. I kad zazelim da se povucem u tu bastensku kucicu, cini mi se da sam udaljen od svega; prilikom saturnalija osecam se najbolje bas ovde, onda kad u svim ostalim odajama odjekuje zivost praznicnih dana i veseli poklici. Tada ne smetam ni ja svojim ljudima, dok se zabavljaju , niti me oni svojom larmom i vikom ometaju, dok se bavim svojim studijama.

25. Ovim preimucstvima i ovim ugodnostima nedostaje tekuca voda, ali bunara i kladenaca koji izbijaju iz zemlje ima koliko te je volja. Uopste, sama priroda i sam polozaj obale predstavljaju nesto izvanredno. Svuda, gde god samo malo pocnes da kopas, pojavi se voda, i to cista voda, bez slanog ukusa i neiskvarena, mada je more tako blizu. 26. Obliznje sume daju drva koliko mi treba, a grad Ostija nas snabdeva svim ostalim sto nam je potrebn. Ima i jedna varosica, od koje me odvaja samo jedna kuca, koja moze zadovoljiti onoga koji nema velike prohteve; tu postoje, kao velika pogodnost, tri kupatila, koja se mogu uzeti pod najam, ako nas nas iznenadni dolazak ili suvise kratkotrajan boravak sprecavaju da zagrejemo kupatilo kod svoje kuce.

27. Samu obalu krase cas krovovi vila, cas opet pojedinacne zgrade, tako da i sa mora i sa obale sve to izgleda kao citav niz gradova. Obala je ponekad meka, kad je more mirno, ali cesce ocvrsne, jer u tle stalno udaraju morski talasi. 28. More bas ne obiluje ribama koje bi imale neku vrednost, ali tu ima izvrsnih morskih listova platusa i izvanrednih skoljki. A moja kuca sama me snabdeva svim proizvodima primorja, u prvom redu mlekom, jer tu se skupljaju stada koja se vracaju sa pasnjaka kad god traze vodu i hladovinu.

29. Zar mi sad ne verujes da ja iz sasvim opravdanih razloga zivim ovde na svom imanju i da mi ono predstavlja najmilije mesto za uzivanje ? Ti si isuvise vezan za grad, osim ako za tim ne zudis. I kamo srece da tako sto stvarno zelis ! Da bi pored tolikih i takvih cari moje male vile dobile jos jednu, i to najvecu potvrdu, trebalo bi da ti budes njen gost. Budi mi zdravo !