[Istorija] Svetonije o Juliju Cezaru - De vita Caesarum, deo treci

Svi su znali da je Cezar bio veliki sladostrasnik i da je svoja uzivanja skupo placao. zaveo je i neke vrlo ugledne zene. Medju njima Servilijevu zenu Postumiju, Aulijevu Loliju, krasovu Tertulu, pa cak i Pompejevu Muciju. Ali je narocito voleo Serviliju, Brutovu majku. Za vreme svoga prvog konzulata, kupio je za nju jednu bisernu ogrlicu, od sest miliona sestercija. U doba gradjanskih ratova, dao joj je, osim ostalih znatnih poklona i nekoliko lepih imanja, koja je onako ispod ruke kupio za male pare. Govorilo se i to da je Brutova majka podvela Cezaru svoju kcerku Terciju. On nije postovao svetinju bracne veze ni kad je bio u Galiji. To jasno pokazuje ova pesmica, sto su je pevali njegovi vojnici.

Gradjani, pricuvajte svoje zene, 
dovodimo vam ljubavnika celavog,
koji po Galiji kupuje zene za novac,
sto ga je u Rimu skupio.

Imao je i kraljice za svoje ljubavnice. Medju njima i eunoju, zenu maurskog kralja Boguda. Nazo pise da je Cezar cesto davao poklone i kralju i kraljici. Od njih je najvise voleo Kleopatru, s kojom je cesto provodio po celu noc za stolom.

U vinu je Cezar bio vrlo umeren. To tvrde cak i njegovi neprijatelji. U vezi s time poznata je Katonova recenica : "Medju svima rusiocima republike, Cezar je jedini bio trezan." - U orujzju i jahanjubio je vrlo vest. neverovatno izdrzljiv u svakome naporu, on je retko isao pred svojom vojskom na konju; cesto je pred njim pesacio, gologlav, pa bilo sunce ili kisa. Najvecom brzinom prelazio je i najduze puteve. Lako odeven i bez ikakva prtljaga, cesto je na obicnim kolima prelazio na stotine milja dnevno. Kad bi mu put preprecila kakva reka, on bi skakao u nju, pa bi je ili preplivao ili bi, odrzavajuci se na mesinama, pustio da ga voda odnese na drugu obalu. Tako se desavalo da je stizao k cilju pre svojih izvidnica. Na svojim vojnim pohodima, koliko je bio hrabar toliko je bio i oprezan. Vojsku nije nikad vodio kakvim opasnim putem. Uvek bi prvo tacno ispitao okolinu.

Spremajuci pohod na Britaniju, najpre je otisao sam da izvidi kojim ce pravcem najlakse doploviti i koja je luka najpodesnija za iskrcavanje vojske. Jednom je cuo da mu je vojska u Germaniji opkoljena i tako odvojena od svog vojskovodje. Prerusen u Gala on se probio do nje kroz neprijateljske logore. Jedne zime presao je iz Brindizija u Drac, izmakavsi neprijateljskoj floti, koja je u blizini krstarila. Posto mu vojska, po utvrdjenom planu, nikako nije stizala, on se nocu potajno ukrca u malu ladju. Glavu je pokrio da ga ko ne bi prepoznao. Iako je besnela strasna bura, nikako nije hteo da odustane od puta. Najzad se vratio, kad su mu ladjicu skoro progutali valovi.

Nijedno predskazanje nije ga moglo pokolebati u ma kakvoj odluci. Desilo se da je zrtvena zivotinja umakla ispod samog noza. Iako je to bio koban znak, on je ipak posao protiv Scipiona i Jube. Kad se iskrcavao na africku obalu, spotakao se i pao na zemlju. I tumaceci taj slucaj u svoju korist, povika : "Imam te u rukama, Afriko." - Bitku je zapocinjao ne samo po utvrdjenom planu, nego cesto i sasvim slucajno. Koji put je i posle dugog pesacenja pustao vojsku u boj. Katkad i po najvecem nevremenu, kada to niko nije ocekivao. Samo se u kasnijim godinama teze upustao u bitku, smatrajuci da vojskovodja treba da bude otoliko oprezniji, ukoliko je vise pobedjivao; i da je gubitak u porazu uvek veci od dobitka u pobedi. Pobedjenog neprijatelja gonio je sve dotle, dok ga ne bi potpuno izbacio iz njegovih utvrdjenih polozaja. Pred kakvu opasnu bitku, naredjivao je da se uklone svo konji, pa i njegov, zeleci da time ukloni svaku priliku za bezanje. Sam je cesto uspostavljao red medju pokolebanim vojnicima; priticao im u pomoc; vracao begunce, a poneke i svojom rukom odvlacio natrag u borbu.